Buđenje unutrašnjeg ZNANJA

Rad na sebi je aktiviranje prirodne inteligencije koja nema veze sa informacionim znanjem koje se uči u školi, sa godinama u kojima se sada nalazite, sa time da li ste muško ili žensko, ili s tim imate li manjih ili većih problema… Ona je uvek tu, čeka da stvorimo uslove i da je našim načinom života probudimo. Ako ste uistinu doneli odluku da zakoračite na stazu veštine, zapamtite da se sve što vam treba već nalazi u vama.

Tekst objavljen u magazinu Sensa februara 2017. godine

Foto: Dario Marić

Budjenje unutrasnjeg znanja    (pdf)

Bilo da je reč o nekom pro­blemu sa zdravljem ili jed­nostavnoj želji da naučite veštinu, trebalo bi da bu­dete kao beli list papira po kojem tek treba da se piše. Ukoliko uistinu želi­te da probudite prirodnu inteligenci­ju, trebalo bi da se od samog početka učenja postavite kao pravi učenik, iskreno i bez ličnih ambicija i moti­va, ma koji da je razlog iz kog zapo­činjete vaš put po stazi veštine. Ako imate čvrst i iskren motiv i ako imate sreće da vas put navede na pravu ve­štinu i onoga koji je u mogućnosti da je prenosi u njenom čistom obliku, dalji proces učenja zavisi jedino od vas i toga koliko ste kadri da primite znanja. Učitelj je već prošao stazom kojom učenik tek treba da hoda – imajte na umu da nije suprotno. Pra­vi učitelj vam daje mogućnost izbora, a ne nameće svoje mišljenje.

Ako učenik iz neznanja krene da komentariše znanje, to ga gotovo uvek odvede u pogrešnom pravcu, a pritom će za to kriviti svog učitelja. Znanje i neznanje ne mogu da se me­šaju, to bi izgledalo kao da u posudu punu vode želite da sipate još vode. Onaj koji poseduje znanje zna šta je neznanje, ali onaj koji sedi u nezna­nju i podržava ga svojim načinom života, nikada neće moći da spozna znanje. Veliki je broj sledbenika ra­znih metoda, ali pravih učenika je zaista malo. Odnos između učitelja i učenika je neraskidiv, prožet dubo­kim poverenjem. Ukoliko je učenik uistinu iskren, učitelj će kroz ljubav, razumevanje i neosuđivanje proći kroz sve slabosti sa kojima će se uče­nik sretati na svom putu, dok i sam ne stane na noge i dok i on sam, poučen sopstvenim iskustvom, ne počne da prenosi veštinu sa puno ljubavi i ra­zumevanja.

Kada je osećaj iskren, u svoj svojoj jednostavnosti i sa velikom lakoćom, svaka ćelija vašeg tela uživa i govori vam više nego što bi to moglo i hiljadu reči da opiše.

Veliki problem predstavlja što većina ljudi živi „glavom“, mehanički i bez osećaja, stvarajući pogrešna uvere­nja i navike, a hraneći tako svoje slabosti koje, zapravo, podupiru neznanje. Ego, razdvojenost, tašti­na, kao i mnoge druge stvari koje nam ne služe dobru, proizvodi su linearnog uma.

Linearnost uma

Kada su funkcije mozga linearne, čovek nema pristup sveukupnoj in­teligenciji, a procesi u telu su uspo­reni, što može da bude uzrok mnogih problema, blokada i zastoja krvi i Qi-ja. Poremećaj i razdvojenost funk­cija leve i desne moždane hemisfe­re predstavlja dualnu razdvojenost emocija i duhovnosti. Desna hemis­fera mozga je uglavnom povezana sa našim čulnim iskustvima. Ona oseća emocije i upravlja levom polovinom tela. Informacije koje dolaze do nje obrađuje kao celinu. Ona ima buj­nu maštu, pa je veoma aktivna kod dece. Ima smisao za kreativno stva­ranje i razne vrste umetnosti i vešti­na. Desna hemisfera mozga sadrži u sebi sadašnji trenutak. Leva hemis­fera mozga je racionalna i intelek­tualna. Ona upravlja desnom polo­vinom tela. Informacije koje dolaze do nje obrađuje analitički i u se­kvencama – razdvaja i sortira. Kada učimo, primamo informacije levom polovinom mozga, a obrađujemo ih desnom. Ona dokazuje i ospora­va, kritikuje, organizuje, dokazuje se (ego). Njoj pripada vreme proš­losti ili budućnosti. Leva hemisfe­ra mozga sadrži duhovnost, ali i fizičko preživljavanje. Integracija obe hemisfere mozga, kao i pre­nos informacija ‒ impulsa, dešava se preko dela mozga koji se nalazi između obe hemisfere, a naziva se corpus callosum.

Telo ne zna da mi ne razlikujemo ono što je dobro za nas od onoga što to nije ‒ ono nas samo sledi. Sve može da se popravi, ali to je stvar isključivo ličnog izbora i rada.

Mogućnosti ovog dela mozga su gotovo nezamislive, pošto u samo jednoj sekundi može preneti milione informacija iz jed­ne polovine mozga u drugu. Cor­pus Callosum jeste splet nervnih vlakana koja, ako su puna energije, omogućavaju brzo i lako učenje, a analitičke i intuitivne sposobnosti obe hemisfere su na raspolaganju istovremeno.

Jedinstvo srca

© Dario Marić - dariomaric.tumblr.com
© Dario Marić – dariomaric.tumblr.com

Živeti „glavom“, umesto da razvijamo i širimo jedinstvo u srcu, linearni um stvara obrasce i uverenja nastala u dualnosti, te se tako u gotovo čita­vom svetu osećaj jednote, kao što je čista ljubav, pretvorio u mržnju i raz­dvojenost. Ljudi misle da vole, ljudi misle da znaju, a čim se tu pojavila i samo jedna misao, već se pojavila i druga, treća… Jednostavnije reče­no ‒ blokirani emocionalni konflikt ponaša se kao pokvarena ploča koja se stalno okreće u mestu i ponavlja istu stvar, što u stvari znači da veliki broj ljudi poznaje osećaje samo kao formu reči. Nasuprot tome, kada je osećaj iskren, u svoj svojoj jednostav­nosti i sa velikom lakoćom, svaka će­lija vašeg tela uživa i govori vam više nego što bi to moglo i hiljadu reči da opiše. Ako čovek gaji i podržava slabosti i kompromise, ne može ni očekivati da će mu se vratiti drugo ili da će se nešto samo popraviti. Zami­slite šta hormon stresa, koji je kreiran da traje pola sata, čini telu kada ga konstantno aktiviramo tokom dana i podržavamo pogrešnim uverenjima. Telo ne zna da mi ne razlikujemo ono što je dobro za nas od onoga što to nije ‒ ono nas samo sledi. Sve može da se popravi, ali to je stvar isključivo ličnog izbora i rada. Rad na sebi nije sebičan, ako čovek uistinu gaji ljubav, iskrenost i poštovanje kroz učenje veštine. Isto će se preslikati i u sva­kodnevni život. Ne može se biti dru­gačiji u odnosima sa porodicom ili na svom radnom mestu.

Savet: Trebalo bi uspostaviti realni sistem vrednovanja svojih sposobnosti i trenutnih mogućnosti, pošto jedno predstavlja naša želja, a drugo su mogućnosti našeg uma i tela da to i pokažu. Ako čovek nije svestan svog problema i ne imenuje ga, kako bi onda mogao ispravno da ga reši i oslobodi ga se?

Poštujući sebe poštovaćete i svoju duhovnu porodi­cu, a onda ćeš biti od koristi u dobru i svojoj porodici i svojoj zemlji i celoj planeti… Jedino što uistinu posedu­jemo ovde jeste telo kao dar. 

Leave a comment

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena (potreban)