„Ljudi su skloni razmišljanju da je hodanje po vodi ili leb­denje u vazduhu – čudo. Ali, ja mislim da pravo čudo ne predstavljaju ni hodanje po vodi, ni lebdenje u vazduhu, već hodanje po zemlji. Svaki dan uključeni smo u mnoštvo čuda, koja čak nismo u stanju ni da prepoznamo. To su, na primer: plavo nebo, beli oblaci, zeleno lišće, radoznale oči deteta… Sve su to prava čuda.“

Thich NhatHanh

Tekst objavljen u magazinu Sensa januara 2017. godine

Foto: Dario Marić                  Feautured image: Milan Gordić

PDF Hod po oblacima

Živimo u veoma zanimljivom vremenu kao svedoci „civilizacije“ koja je u svom vrhuncu, gde se nauka i tehnologija gotovo svakodnevno razvijaju kako bi čoveku olakšale i, s druge strane, ulepšale život, ali da li je uistinu baš tako? Znači li to da je ubrzani način komunikacije doprineo većem razumevanju i poboljšanju međuljudskih odnosa? Da li je tehnologija doprinela tome da služi čoveku i olakša mu posao ili, nasuprot tome, da radi još više? Sve više odsutni, u mislima zaokupljenim pro­blemima koji ih tište, ljudi uvučeni u mnoštvo pitanja na koja ne mogu da daju odgovor rešenja traže u pogrešnim željama i ambicijama, vođeni nametnutim im strahovima, bivajući tako stalno okrenuti ka spolja u stalnom raskora­ku između želja i mogućnosti. Problemi po svojoj prirodi mogu da se skrivaju iza mnogih lica i da nose razna imena, ali je koren svih problema uvek kombinacija blokade srča­ne čakre (emocije) i linearnih funkcija mozga (svesnost).

Emocije moduliraju i narušavaju funkcije mozga na veo­ma dubok način. Kod blokade srčane čakre nastaju nega­tivni obrasci osećanja kao što su: bes, ljutnja, agresivnost, nekontrolisanje ponašanja, loša komunikacija sa drugim ljudima…

Funkcije mozga Ako ste hronično iscrpljeni ili bolesni, iz nepoznatog razloga se ne možete oporaviti – funkcije mozga su linearne, a energije u telu takođe teku linearno. Kada či (vitalna životna sila) u svom kruženju ne može pre­ći na drugu stranu, ona se dramatično usporava, što dalje uzrokuje da se prirodna regeneracija i samoisceljenje, kao i sve druge funkcije tela, svode na minimalni rad.

Oslobađanje od „ja“ koje sve doživljava lično, izgleda kao buđenje iz sna, gde postepenim otvaranjem očiju san bledi i gde se probuđeno ja prepoznaje kao deo celine, kao mi

Transformacija uma, osećaja i tela predstavlja stvaranje novog identiteta, gde se stari linearni obrasci ispoljavanja emocija zamenjuju novim, čineći da dve hemisfere mozga međusobno komuniciraju, te tako čoveku otvaraju pristup sveukupnoj inteligenciji i sposobnostima mozga. Kada je srce mirno, Nebo i Zemlja su u jedinstvu, a či i krv su silni i teku slobodno kroz telo.

Sama reč – problem – ukazuje na nešto što je veoma lično i obično nam se čini strašnim to što trenutno emo­tivno doživljavamo, dok se intelekt grčevito bori da nađe spas i tako nas oslobodi patnje. Kada „ja“ nešto uvidi kao problem, moja podsvest se automatski hvata u koštac sa opasnošću koja mi preti i započinje borbu. Kada moje „ja“ uperi prst u nešto i sprema se na borbu, trebalo bi imati u vidu da će se to nešto zasigurno braniti, tako da ostaje otvoreno pitanje: ko bi tu izašao kao pobednik i koliko ta­kvih bitki pojedinac može da iznese? Nasuprot tome, ako bih promenio ugao posmatranja i prihvatio to što mi se de­šava, učinio bih prvi korak ka razumevanju svoje prave pri­rode. Oslobađanje od „ja“ koje sve doživljava lično, izgleda kao buđenje iz sna, gde postepenim otvaranjem očiju san bledi i gde se probuđeno ja prepoznaje kao deo celine, kao mi. Prihvatanje bi vodilo do jednakosti između ja i mi.

Motiv: Ako bih želeo nešto da promenim u svom živo­tu, prvi korak bi trebalo da bude jasan i ispravan motiv. Iskrenost, ljubav i poštovanje čine svaku prepreku premo­stivom, ma šta da je u pitanju. Pomiri se sa sobom, oprosti i ne zameraj drugima, budi ni za, ni protiv, prihvati sebe i stvari koje ti se događaju upravo onakvima kakve jesu. Sada u miru stani na noge, prvi koraci mogu biti teški, ali ne zaboravi da nikada nisi sam. Ti si kap svetlosti u beskonačnom okeanu i zato znaj da te neko uvek čuva. Da ne bih mnogo skretao i da bih lakše ustajao nakon pada, moram da imam sve­tlu tačku na stazi po kojoj hodam: ka njoj idem korak po korak. U početku, ta tačka je tako daleko i gotovo jedva da se nazire, ali ako hrabro koračam, svakim danom ona je sve bliža i vidi se sve jasnije, dok svetlost sve jače sija i zagreva mi srce. Motiv mi je kao kompas koji me održava na tom putovanju. Tako i vi, budite kao samuraji i znajte da bitku možete ili dobiti ili izgubiti, ali način na koji to činite određuje vašu veličinu. To znači da i kada sam umo­ran, i kada mi je teško, i kada sam bolestan, ustajem, živim, dišem i odlazim na spavanje sa veštinom u srcu. Iskren motiv vodi me ka svetlosti i kada mi je jako teško, čak i onda kada od tereta padnem, i kada je svuda oko mene mrak, uvek. Znam da neka velika duša u ovom trenutku pazi na mene. Zahvalan sam na tome, pa se tako svojim skromnim znanjem trudim da i ja pomognem drugima. Učim iz ljubavi kako bih davao, a ne zato što to moram da činim, što je stvar isključivo ličnog izbora. Bez mene bi ovaj svet nesmetano nastavio da funkcioniše: nisam ja našao znanje, već sam u službi znanja prema svojim trenutnim mogućnostima. Znajte da ste uvek zaštićeni i da nikada nećete dobiti više iskustva od onoga što trenutno možete da iznesete. Lično, osećam duboko poštovanje prema po­svećenosti velikih duša koje su prenosile istinsko znanje kroz vekove i održale ga sve do današnjih dana.

Unutrašnje znanje – ukorenjivanje – uzemljenje jeste emocionalno centriranje, koje aktivira spirit i osu. Centriranje i rotacija daju pristup energiji srca. Dimenzija centriranja je most između srednjeg emocionalnog moz­ga (preživljavanje) i cerebralnog korteksa (racio). Centrira­nje pomaže oslobađanju negativnih reakcija. Uzemljenje aktivira mišiće koji povezuju sve tri dimenzije kretanja. Uko­renjivanje, ujedno, jeste i centriranje znanja.