POKRET KAO PRIRODNI ODGOVOR

Fizički pristup funkcijama mozga i pokretu kao važnom pokazatelju našeg unutrašnjeg stanja.

Tekst objavljen u magazinu Sensa marta 2017. godine

Foto: Milan Gordić

PDF 03_mart

Pokret je prirodni učitelj koji nam može pomoći u svakodnevnom životu više nego što to možemo i sami da očekujemo. Bitno je ne razdvajati i razumeti da svaki pokret ima isti princip kao osnovu. Stabilan nervni sistem predstavlja temelj koji ukazuje na jedinstvo i har­moniju između mozga, osećaja i tela u odnosu na prostor u kojem se nalazimo. Na primer, uslov za neku borilačku veštinu ili sport, jeste brz pokret tela koji je tako koordinisan da troši što manje energije a da bude što efikasniji. Da bi neki pokret bio brz, telo mora da bude slobodno i dobro povezano, što ukazuje na stabilan nervni sistem i dubinsku relaksaciju, gde mišići ostaju elastični i pokretljivi a telo dobija dovolj­nu količinu kiseonika. Učenje slobodnog pokretanja tela kao celine jeste osnov za bilo koju vrstu pokreta ili svakodnevne aktivnosti i slobodno ga možemo nazvati terapeutskim aspek­tom veštine. To znači da mi ne lečimo pokretom, već stvaramo uslove za delovanje prirodne inteligencije na um i telo.

Cela struktura mozga je neraskidivo povezana sa mehanizmom kretanja tela, a mreže neurona jačaju, rastu i šire se zahvaljujući pokretu i učenju

Nauka je dokazala da ljudski mozak ima prirodnu sposobnost da sam proizvodi svoje vlastite lekove za potrebe tela. Takođe, mnoga relevantna istraživanja pokazala su da naš imunološki sistem, koji bi trebalo po svojoj funkciji da nas štiti od bolesti, nije autonoman, kako se smatralo, već da na njegov rad utiču naša psiha i raspoloženje. Optimizam, pozitivne misli i osećaji mogu da zaštite čoveka od mnogih problema. Krajem prošlog veka, naučnici iz Kalifornije po prvi put su otkrili matične ćelije neurona u delu mozga koji se naziva hipokampus, a koje su bile u procesu stvaranja, što dokazuje neurogenezu – sposobnost mozga da stvara nove neurone. Istraživanja su pokazala da se neurogeneza događa i kada vežbamo, stičemo nova iskustva i učimo, kada se dobro osećamo, kada smo iskreni i puni entuzi­jazma, kao i kada imamo osećaj poštovanja i poverenja.

4 low resKretanje je naš prvi i najprirodniji učitelj. Cela struktura mozga je neraskidivo povezana sa mehanizmom kretanja. Naše prvo upoznavanje sa svetom započinjemo pokretom – puzanjem. U prvih godinu ili dve dana života deteta razvija se vestibularni sistem. On je smešten u unutrašnjem uhu i održava statičku i dinamičku ravnotežu tela, kontroliše osećaj kretanja, daje informacije o sili gravitacije, pokretima mišića i položaju tela u prostoru. Cela struktura mozga je neraskidivo povezana sa mehanizmom kretanja tela, a mreže neurona jačaju, rastu i šire se zahvaljujući pokretu i učenju, a ne sedenju ili ležanju. Kada se ne bismo kretali, možda bi nam mozak bio suvišan.

Pravilan prirodni pokret znači pulsaciju – slobodno širenje i skupljanje uma i tela u kretanju. Neophodan uslov za kvali­tetan pokret koji ima pozitivan uticaj po zdravlje čoveka jeste prisutnost. Jednostavnije rečeno, kada je tiho u glavi, a mir u srcu, dajemo pokretu život, to je prisutnost. To nije me­ditacija, koncentracija ili već nešto treće, već umetnost ujedinjenja uma i tela kroz oslobođeni osećaj. Kada ose­ćamo to što radimo kroz neku od vežbi, mi smo prisutni, um i telo su ukorenjeni u sadašnji trenutak. Na primer, četiri osnov­na kvaliteta kojima dajemo život pokretu su:

 

  1. Opuštenost Razumevanje ovog kvaliteta dovodi do toga da vremenom stres i tenzija sve više u slojevima spadaju a dolazi do dubinske relaksacije uma i tela. U početku su to obično neprimetne nijanse koje se osećaju samo u toku vežbanja, dok se vremenom primećuje sve veća razlika i osećaj je sve snažniji i u svakodnevnom životu.
  2. Polaganost Zbog nedostatka osećaja, polaga­nost početnik održava upotrebom mišića. Nakon nekog vremena, kroz razvijanje osećaja mišići se opuštaju, a strukturu tela u pokretu podržava skeletni sistem sa vezivnim tkivima. Mi­šići samo prirodno prate pokret ali su opušteni i ne umaraju se.
  3. Kontinuitet U početku linearne funkcije mozga stvaraju linearni pokret mišića. To ukazuje na mehaničku upotrebu tela bez osećaja. Znači da na kraju svakog pokre­ta mora postojati jedan vremenski interval zaustavljanja koji mozak automatski koristi da bi pokret s jedne grupe mišića preneo na drugu grupu. Kada postignemo kontinuitet, stvara­mo beskonačan pokret koji stvara puno aktivnosti za mozak i nervni sistem.
  4. Koordinacija pokreta i disanja Brzina kojom dišemo je ujedno i brzina kojom se krećemo. Ne vezujemo se mislima za disanje, već dišemo prirodno ‒ samo osvestimo i umirimo dah. Na primer, kod udisaja dišemo tako lagano kao da hoćemo da pomirišemo neki lepi cvet, dok kod izdisaja osećamo kao da imamo perce pod nozdrvama koje ne bi smelo da se pomeri našim izdisajem. U pravilnom disanju već imamo prirodnu opuštenost, polaganost i kontinuitet.

 

Uz pravilno shvatanje gore napisanog i svakodnevno vež­banje, mi se učimo ljubavi i odgovornosti prema sebi, a tako i prema ljudima oko sebe. Učenjem veštine razvijamo vrline i menjamo slabosti u silu, nejedinstvo u jedinstvo, haos i nered u savršeni red, te na taj način rešavamo večiti konflikt između uma, tela, osećaja i emocija. Za sve one koji imaju možda neki problem sa zdravljem isti je put. Nije dovoljno samo ponavljati neki pokret; taj pokret mora da ima život. Motiv mora da bude jasan da bi i transformacija bila očigledna. Bitno je razvijanje unutrašnjeg znanja. Poznavanjem osnovnih principa pokreta, vežbe mogu da se prilagode i stanju osobe koja ih praktikuje, što znači da mogu da se rade ležeći, sedeći ili stojeći. Na pri­mer, opuštenim pokretanjem mi stvaramo mikro-pulsacije u mišićima, što za rezultat ima poboljšanje i jačanje cirkulacije krvi i vitalne životne sile u telu, vraća se simetrija u zglobove, te se tako mišići polako opuštaju i vraćaju na prirodnu dužinu što je osnova za slobodno pokretanje tela. Opušta se dijafragma, što ima direktni uticaj na funkcije mozga i na disanje; poboljša­va se metabolizam, osećaj i kontinuitet čine ove jednostavne vežbe visokokvalitetnim za funkcije nervnog sistema. Harmo­nizuju rad simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema. Pravilan pokret ne troši, već energetizuje i osvežava telo.

Leave a comment

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena (potreban)