Prvi koraci

Pisanje ovog posta započeću pričom o pokretu kao ogledalu našeg intelektualnog, emotivnog i duhovnog stanja, te o ulozi tela kao oruđa za ostvarivanje i razvijanje harmonije među njima. Ako želimo da učimo iz pokreta, kako da utičemo na poboljšanje kvaliteta života i razvijanja prirodnih sposobnosti uma i tela, naša prva lekcija bi trebalo da bude usmerena ka razumevanju centriranja i ukorenjivanja, te njihovoj važnosti po zdravlje čoveka.

Centriranje i ukorenjivanje su osnova svakoj vrsti pokreta, kao što je za zidanje stabilne kuće potreban čvrst temelj. Da bismo bolje razumeli međusobni odnos pokreta, emocija i funkcija mozga krenućemo od početka. Prvo upoznavanje i istraživanje našeg okruženja, kroz pokret, započinjemo puzanjem. Osim što kroz puzanje sa podignutom glavom beba, naizmeničnim unakrsnim pokretima kukova i ramena, jača i stabilizuje mišiće koji drže kičmeni stub, što će joj kasnije poslužiti za stabilizaciju kada se uspravi na dve noge, ona razvija unutrašnji osećaj centralne linije koja će kasnije, a i tokom celog života, mozgu poslužiti kao referenca za odnos i komunikaciju tela i elemenata koji se nalaze u prostoru, kao na primer: šta je gore levo u odnosu na telo. Isti unakrsni pokret kukova i ramena koristimo i prilikom hodanja, što znači da tokom igre još u ranom razvoju, stvaramo fizičku inteligenciju kroz veštinu razvijanja detaljnih mapa pokreta koje dalje utiču na naš mentalni i kognitivni napredak. Mozak funkcioniše kao strujno kolo, gde se gotovo ni jedan proces ne dešava u samo jednoj oblasti. Primer, gde mozak u samo jednom koraku usklađuje rad oko dve stotine mišića kako bismo ostali uspravni tokom hodanja, govori samo o tome kako se iza jednostavne reči kao što je pokret skriva mnoštvo složenih procesa, kojih najčešće nismo ni svesni pošto se odvijaju automatski.

Mozak = bezbednost

Automatske reakcije i uticaj pokreta na energetsko, emotivno i intelektualno stanje čoveka

Glavni prioritet za mozak je bezbednost. Kod fizičkog narušavanja simetrije tela, usled vrste posla koji obavljamo, bez obzira da li je reč o poslu koji zahteva previše sedenja, ili pak, sa druge strane, previše stajanja, gubitak centralne linije tela mozak kompenzuje tako što mišići koji nose poziciju gube svoju funkciju usled neprirodnog položaja tela, a mozak naknadno tu funkciju dodeljuje mišićima kojima to nije uloga. Jedan od primera: usled skraćenja mišića donjeg dela leđa, abdominalni mišići automatski gube svoju funkciju i u velikoj meri se izdužuju i slabe, što dalje vodi izbacivanju ramena iz simetrije unazad. Da bi telo ostalo uspravno, mozak vrši kompenzaciju i povlači ramena i glavu unapred. Rezultat su blokirani vrat i prevelika napetost u grudnom delu, što dalje može da bude uzrok oslabljenog protoka krvi i kiseonika do mozga i nepravilne komunikacije između mozga i tela usled blokiranog vrata, kao i uzrok problema sa disanjem, srcem i visokim krvnim pritiskom, usled tenzije i podizanja težišta u gornji deo tela. Asimetrija takođe može izazvati, u boljem slučaju, unutrašnji osećaj nelagode usled nepravilne pozicije tela. Primetićete da neki ljudi kada sede ne mogu da ostanu mirni nego se stalno pomeraju. To se dešava iz razloga što mozak neprekidno traži odgovarajući položaj tela kako bi centrirao poziciju da ne bismo unosili previše fizičkog napora i trošili previše energije tokom sedenja. Čest primer prethodno navedenog slučaja mogu da budu i deca za koju kažu da su hiperaktivna, odnosno kojoj značajno opada pažnja tokom učenja. Kao što sam već rekao, prioritet za mozak je bezbednost, tako da on svoju glavnu aktivnost kod takvih slučajeva usmerava na automatsko centriranje pozicije, što dalje znači da za učenje ulaže podeljenu pažnju i jako malo energije. Gori slučaj predstavlja razvijanje unutrašnjeg osećaja nedostatka u odnosu na druge ljude, usled konstantne pažnje mozga posvećene ispravljanju asimetrije, što kasnije može da predstavlja uzrok nizu drugih problema psihičke i emocionalne prirode. Naš gravitacioni centar tela, koji se nalazi ispod

pupka, na osnovu kojeg mozak prilagođava svaku vrstu pokreta u odnosu na gravitacioni centar Zemlje je ujedno i naš energetski centar tela, kao i centar u kojem fizički dolazi do pretvaranja elemenata Zemlje, kao što su hrana i voda, u energiju potrebnu telu za prirodno funkcionisanje.

Kao što veliki stres, emotivni problemi i psihički šok mogu da utiču na fizičko telo i dovedu do rušenja simetrije zglobova, tako i pravilan pokret, ukorenjen i centriran, može da utiče na opravljanje i regeneraciju našeg energetskog, psihičkog i emotivnog bića. Na primer, kod patogenih emocija kao što su depresija ili tuga, dolazi do kolapsa: yin princip. Pozicija tela pada, što izgleda kao da je zemlja vuče na dole. Emocionalni kolaps dovodi do toga da se telo energetski ponaša kao „bušna kofa“ u koju želimo da sipamo vodu, a ona umesto da se zadrži, curi kroz mnoštvo rupa. Drugi primer su ljudi puni besa kod kojih se težište, kao i energija, podižu na gore: yang princip. Dizanje energije na gore blokira energiju u delu grudi, ramena, vrata i glave. Usled energetskog naboja, takvi ljudi, crvene u licu, teško dišu… Gornji deo tela je kao kotao pod pritiskom, što predstavlja jedan zatvoren i blokiran sistem u kojem ne dolazi do razmene energije i informacija između tela i prostora u kojem se telo nalazi.

Kroz pravilno razumevanje pokreta ukorenjujemo i centriramo poziciju tela, ne samo fizički, već to činimo i energetski, emocionalno i mentalno. Kao što psiholog može da pomogne osobi tražeći problem po vremenskoj liniji, tako joj se može pomoći delujući na prostornu arhitekturu, usled čega joj na taj način vraćamo harmoniju, u odnosu na sile koje nas okružuju, kroz pravilnu simetriju zglobova. Pravilna simetrija tela obezbeđuje pravilne funkcije tela. Naše intelektualno znanje i kreativnost takođe teže ukorenjivanju i centriranju. U suprotnom, primer su mnogi talentovani ljudi, bilo da je reč o naučnicima, slikarima, kompozitorima i drugima, koji su kroz stvaralaštvo postajali jedno sa svojim delom, te tako probijali granicu prostora i vremena, što je kod mnogih, nakon što bi se vraćali svakodnevici, za posledicu imalo velike emocionalne patnje i padove. Misli i kreativnost takvih ljudi su često išli ispred njihovog vremena. Kako savremenici nisu mogli da razumeju njih, tako ni oni sami nisu mogli da razumeju svet i vreme u kojem su živeli. Znanju je takođe potrebno „sidro“, kako bismo se uistinu posvetili i bili oruđe u njegovoj službi, te tako svoj rad i napore usmerili u službu drugih ljudi i sveta u kojem živimo. Nasuprot tome, znanje ne pripada nikom pojedinačno, te tako ono nikako ne bi trebalo da se doživljava kao lična svojina.

Dakle, način na koji se telo pokreće daje mnoštvo informacija o trenutnom duhovnom, energetskom, emotivnom i mentalnom stanju osobe. Možemo reći da slobodno i opušteno telo u pokretu ili mirovanju oslikava unutrašnji mir koji čini da konflikt između intelekta i osećanja sve više bledi, a vitalni sistemi tela, kao što su, recimo, disanje, cirkulacija krvi i vitalne životne sile, kao i svi drugi koji su uključeni u čudo života, deluju slobodno i u potpunosti prirodno unutar tela. Harmonija uma i osećaja zajedno čine razumevanje i razlikovanje onoga što je bitno od onoga što je prolazno i nije bitno, a što je ujedno i štetno za naše postojanje, te tako, sa jedne strane, razvijamo prirodnu zaštitu od uticaja svakodnevne izloženosti medijima, kao i okruženosti ljudima koji nam svojim neznanjem, svesno ili nesvesno, serviraju odnosno izlažu u beskonačnim krugovima iste priče, šireći tako nemir oko sebe, dok, sa druge strane, harmonija dovodi do širenja i komunikacije čoveka sa finim vibracijama koje u bezbrojnim kombinacijama čine sam život koji nas okružuje, bilo da je reč o drveću, vazduhu, vodi, ili nekom drugom elementu, te tako dolazi do razumevanja jedinstva čoveka i svega što je od istog izvora.

Čovek i Zemlja nisu 2 – ukorenjivanje

Priča o povezanosti trebala bi da započne stopalima koja ujedno čine i prvu komunikaiju između čoveka i Zemlje. U vremenu u kojem živimo, prava je retkost da se pročita ili čuje o upotrebi stopala kao temelju svakoj vrsti pokreta, ili o komunikaciji stopala sa Zemljom, dok je već hiljadama godina unazad, gotovo svim starim narodima bila poznata važnost komunikacije čoveka i Zemlje preko stopala. Na primer, dešavalo se da u vremenu kada nije bila moguća komunikacija među njima, stari narodi, od severnoameričkih i južnoameričkih Indijanaca, pa sve preko afričkih plemena, Aboridžina, naroda Dalekog Istoka, ljudi sa severa, pa i našeg naroda gde se tradicionalno igra kolo, imaju sličnu vrstu plesa u kojoj su stopalima stvarali vibraciju i komunikaciju između čoveka i Zemlje. Donedavno su i materijali od kojih su pravljeni odeća i obuća bili prirodni i provodljivi, dok su sada sve više zastupljeni sintetički i plastični materijali, a paralelno se javlja i sve veća potreba ljudi da što veće površine zemlje pokrivaju betonom, naročito u velikim gradovima. Nivo svesti većine ljudi je ujedno i slika vremena u kojem živimo. Dakle, stopala čine tri luka na kojima je oslonjena kompletna težina tela, što znači da je neophodno zglobovima omogućiti da po principu poluga uzajamno sarađuju kako bi u elsatičnosti tokom pokreta ostali slobodni i pokretljivi, te na taj način prirodno raspoređivali težinu tela u stopala, što im i jeste osnovna namena. Zamislite kako bi to izgledalo kad biste želeli da poređate deset kockica, jednu na drugu. Ako bi težište svake od kockica bilo u ravni, mogli bismo zasigurno da ih naređamo i više, dok bi, sa druge strane, odstupanje težišta u odnosu jedne kockice na drugu, ubrzo dovelo do urušavanja, usled opterećenja nastalog nepravilnom

simetrijom. Isti princip možemo primetiti i u gradnji, gde čvrst temelj obezbeđuje stabilnu građevinu, isto kao što i pravilna pozicija stopala pruža stabilnu osnovu za dobro centriranu simetriju tela. Tako bi, posmatrajući telo spreda, zglobovi trebalo da budu povezani pod uglom od 90 stepeni. Ujedno, kada je težina tela mentalno i fizički centrirana (potopljena) u stopalima, onda se aktivira akupunkturna tačka yongquan, prva tačka na meridijanu bubrega, smeštena na centru stopala, koju u Kini još nazivaju i izvorom, zbog mogućnosti da se bolesna energija koja je nakupljena u telu, kroz ovu tačku i isprazni u zemlju.

Pravilno postavljeni uglovi između stopala, skočnog zgloba, kolena i kukova, u mirovanju, ili pokretu, čine da se, nakon nekog vremena vežbanja, ovaj odnos razume kroz praksu, što nam dalje omogućava da zglobovi nogu ostanu povezani, a ujedno i opušteni kroz elastičnost, a da ne budu pod tenzijom, niti opterećeni težinom gornje polovine tela. Trouglovi između zglobova daju ogromnu stabilnost i povezuju stopala sa Zemljom, što je u starim priručnicima predstavljeno simbolički najstabilnijim i najgušćim geometrijskim oblikom, kvadratom, simbolom Zemlje. Kada se kroz praksu razvije tačka mira, polako dolazi do „ukorenjivanja“ donje polovine tela, tako što, putem aktivnosti namere i osećaja, stopalima dodirujemo Zemlju, gde, ukoliko je sve na svom mestu, telo preko stopala prima električni impuls negativno nabijenih slobodnih elektrona, prisutnih u neograničenim količinama na površini Zemlje, a koji dalje, prirodnim putem, neutrališu pozitivno nabijene elektrone koji, opet, sa svoje strane, sprečavaju regeneraciju i ozdravljenje tela.

Centriranje – osnova svakog pokreta

Kada je donja polovina tela ukorenjena, dobijamo stabilnu osnovu na kojoj ćemo da centriramo osu gornje polovine tela, kako bi njihov međusobni odnos činio harmoniju. Težinu gornje polovine tela nose butine, listovi i stopala, što oslobađa kukove tenzije i deluje, tako da repni deo kičme visi nadole, opušteno, pod silom zemljine teže. Da bismo dalje oslobodili kičmu i stabilizovali unutrašnje mišiće koji nose poziciju, bradu lagano pritisnemo nadole što dalje vodi osećaju, kao da vrhom glave nešto podupiremo naviše, ili kao da je vrh glave okačen za tavanicu, dok svi zglobovi slobodno vise naniže. Na taj način stabilizujemo i centriramo osu, tako da su svi pršljenovi između vrha glave i repnog dela blago izduženi. Kada vrh glave „nosi“ poziciju, prostor između pršljenova, sve do repnog dela kičme, je izdužen slično kao kada bismo sa dva prsta uhvatili jedan kraj kanapa i pustili drugi kraj da slobodno visi nadole. Tek ako bismo mehanički uticali na kanap, napravio bi se ugao koji bi ga sprečavao da slobodno visi naniže. Isto se dešava i sa pozicijom kičme kada je mišići usled nepravilne pozicije vuku u stranu, izazivajući tako neprirodno opterećenje. Bilo kakvo naginjanje ose van centra, dovodi do toga da mozak aktivira napetost određenih mišića kako bi telo održavao u uspravnom položaju tokom pokreta, što dodatno crpi i troši energiju tela. Kada su akupunkturne tačke, baihui, koja se

nalazi na vrhu glave, i huiyin, koja se nalazi u oblasti perineuma, u ravni, onda je pozicija tela centrirana a svi zglobovi od vrha glave do stopala su „otvoreni“. Mišići su tokom pokreta ili mirovanja opušteni i samo slede pokret, dok se zglobovi i vezivna tkiva kreću kao „okvir“. Onemogućavanje i ometanje slobodnog, prirodnog disanja, onda kada to neki zglob ili mišić spreče, samo je pokazatelj da u telu ima tenzije usled nepravilne simetrije pozicije.

Kada se stvari o kojima je dosada bilo reči postave na svoje mesto, telo počinje da koristi već postojeću prirodnu inteligenciju kako bi opravilo nastalu štetu. Nije dovoljno vežbati samo određeni niz pokreta, već je potrebno razumeti značaj jedinstva kao osnovni uslov, što predstavlja ideju kruga u pokretu. O ideji kruga i uslovima razvijanja jedinstva i komunikacije između mozga, nervnog sistema i tela, kao i o tome kako upotrebljavati osećaj u razvijanju hunyuanli, sile šest pravaca, tj. ravnomernog širenja i skupljanja, kao osnovi svakog pokreta biće reči u nekom od narednih tekstova.

U ovom tekstu opisana je osnova koja čini istu bazu, i za terapeutski, i za borilački deo veštine, a u želji da se što bolje razume odnos i jedinstvo između pokreta, emocija, prirodne inteligencije, kruženja vitalne životne sile i sveta koji nas okružuje.

Lektura: Katarina Komadinić

Ilustracije: Biljana Janković