Nekoliko decenija unazad… jedno predavanje o veštini tai čija: jasno, svedeno, iskreno. Odlazim na prvi trening. Instruktor – Mario Topolšek. Sala ispunjena tišinom i pokretom. Moj prvi susret sa filosofijom pokreta i moja potpuna fascinacija dubinom do koje pokret u meni seže. „Iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja.“ Počinjem da shvatam da je fizički pokret, izveden tako kako nas Mario uči: „Budite prisutni. Vaš osećaj daje život pokretu“, nešto više, mnogo više, nešto što seže do najdubljih unutrašnjih svetova i pomera ih i slaže na neki drugačiji način. Učimo dugu, složenu formu, mesecima, uporno. Upoznajem neke posebne ljude, iznutra prefinjene, a opet pristupačne. Nakon treninga svako od nas postaje otvoreniji za kontakt, sa osmehom na licu, kao da se znamo dugo, kao da je život postao lepši i lakši…
Vetrovi života me nose na različite strane sveta. Tražim odgovore u svojoj struci: nove mogućnosti u proučavanju i razumevanju biosistema… čarolija postojanja na molekulskom nivou. Ne stižem da vežbam, ali tai či na neki čudesan način postoji u meni. Povratak u Beograd, posle godina putovanja. Telefonski poziv, jedan od onih koji menjaju, ako ne sve, a ono mnogo toga : „Neki sjajni momci su nastavili da rade odličan tai či, nakon Mariovog odlaska u Prag. Dođi da vidiš.“ Novi prostor, novi instruktor sa licem dečaka („Ja sam Peđa, učiću vas tai či.“), ista magija pokreta i rečita tišina. Nova forma – Ždral – i stara radost tai či pokreta.
Treninzi, seminari, prostori ispunjeni našim pokretima. Ostavljamo iza sebe sve te arabeske iscrtane našim koracima, rukama, dušom, upisujemo se svakim pokretom u Knjigu večnosti, u sâmo srce univerzuma. Tai či nalazi najbolje u nama: dobrotu, radost, plemenitost, saosećanje, lepotu. Sve to izlazi na površinu kada mu tai či potpomogne.
I tako godinama… Mario Topolšek, veliki učitelj istočnjačkih veština, humanista, čovek poštenja i iskrenosti, kakvih je sve manje, ostavlja kao svoj legat prestižni tai či klub u kome je stasala nova generacija posvećenih instruktura koji nastavljaju misiju: Vlada, Jadranka, Peđa, Sonja, Neša, Hana, Ivan, Divna, Aleksandar.
Nisam majstor tai čija, iako sam učila od najboljih, ali u srcu nosim ovu veštinu i sve divne ljude koje sam srela vežbajući.