With Small Thumbnails

Buđenje unutrašnjeg ZNANJA

Rad na sebi je aktiviranje prirodne inteligencije koja nema veze sa informacionim znanjem koje se uči u školi, sa godinama u kojima se sada nalazite, sa time da li ste muško ili žensko, ili s tim imate li manjih ili većih problema… Ona je uvek tu, čeka da stvorimo uslove i da je našim načinom života probudimo. Ako ste uistinu doneli odluku da zakoračite na stazu veštine, zapamtite da se sve što vam treba već nalazi u vama.

Tekst objavljen u magazinu Sensa februara 2017. godine

Foto: Dario Marić

Budjenje unutrasnjeg znanja    (pdf)

Bilo da je reč o nekom pro­blemu sa zdravljem ili jed­nostavnoj želji da naučite veštinu, trebalo bi da bu­dete kao beli list papira po kojem tek treba da se piše. Ukoliko uistinu želi­te da probudite prirodnu inteligenci­ju, trebalo bi da se od samog početka učenja postavite kao pravi učenik, iskreno i bez ličnih ambicija i moti­va, ma koji da je razlog iz kog zapo­činjete vaš put po stazi veštine. Ako imate čvrst i iskren motiv i ako imate sreće da vas put navede na pravu ve­štinu i onoga koji je u mogućnosti da je prenosi u njenom čistom obliku, dalji proces učenja zavisi jedino od vas i toga koliko ste kadri da primite znanja. Učitelj je već prošao stazom kojom učenik tek treba da hoda – imajte na umu da nije suprotno. Pra­vi učitelj vam daje mogućnost izbora, a ne nameće svoje mišljenje.

Ako učenik iz neznanja krene da komentariše znanje, to ga gotovo uvek odvede u pogrešnom pravcu, a pritom će za to kriviti svog učitelja. Znanje i neznanje ne mogu da se me­šaju, to bi izgledalo kao da u posudu punu vode želite da sipate još vode. Onaj koji poseduje znanje zna šta je neznanje, ali onaj koji sedi u nezna­nju i podržava ga svojim načinom života, nikada neće moći da spozna znanje. Veliki je broj sledbenika ra­znih metoda, ali pravih učenika je zaista malo. Odnos između učitelja i učenika je neraskidiv, prožet dubo­kim poverenjem. Ukoliko je učenik uistinu iskren, učitelj će kroz ljubav, razumevanje i neosuđivanje proći kroz sve slabosti sa kojima će se uče­nik sretati na svom putu, dok i sam ne stane na noge i dok i on sam, poučen sopstvenim iskustvom, ne počne da prenosi veštinu sa puno ljubavi i ra­zumevanja.

Kada je osećaj iskren, u svoj svojoj jednostavnosti i sa velikom lakoćom, svaka ćelija vašeg tela uživa i govori vam više nego što bi to moglo i hiljadu reči da opiše.

Veliki problem predstavlja što većina ljudi živi „glavom“, mehanički i bez osećaja, stvarajući pogrešna uvere­nja i navike, a hraneći tako svoje slabosti koje, zapravo, podupiru neznanje. Ego, razdvojenost, tašti­na, kao i mnoge druge stvari koje nam ne služe dobru, proizvodi su linearnog uma.

Linearnost uma

Kada su funkcije mozga linearne, čovek nema pristup sveukupnoj in­teligenciji, a procesi u telu su uspo­reni, što može da bude uzrok mnogih problema, blokada i zastoja krvi i Qi-ja. Poremećaj i razdvojenost funk­cija leve i desne moždane hemisfe­re predstavlja dualnu razdvojenost emocija i duhovnosti. Desna hemis­fera mozga je uglavnom povezana sa našim čulnim iskustvima. Ona oseća emocije i upravlja levom polovinom tela. Informacije koje dolaze do nje obrađuje kao celinu. Ona ima buj­nu maštu, pa je veoma aktivna kod dece. Ima smisao za kreativno stva­ranje i razne vrste umetnosti i vešti­na. Desna hemisfera mozga sadrži u sebi sadašnji trenutak. Leva hemis­fera mozga je racionalna i intelek­tualna. Ona upravlja desnom polo­vinom tela. Informacije koje dolaze do nje obrađuje analitički i u se­kvencama – razdvaja i sortira. Kada učimo, primamo informacije levom polovinom mozga, a obrađujemo ih desnom. Ona dokazuje i ospora­va, kritikuje, organizuje, dokazuje se (ego). Njoj pripada vreme proš­losti ili budućnosti. Leva hemisfe­ra mozga sadrži duhovnost, ali i fizičko preživljavanje. Integracija obe hemisfere mozga, kao i pre­nos informacija ‒ impulsa, dešava se preko dela mozga koji se nalazi između obe hemisfere, a naziva se corpus callosum.

Telo ne zna da mi ne razlikujemo ono što je dobro za nas od onoga što to nije ‒ ono nas samo sledi. Sve može da se popravi, ali to je stvar isključivo ličnog izbora i rada.

Mogućnosti ovog dela mozga su gotovo nezamislive, pošto u samo jednoj sekundi može preneti milione informacija iz jed­ne polovine mozga u drugu. Cor­pus Callosum jeste splet nervnih vlakana koja, ako su puna energije, omogućavaju brzo i lako učenje, a analitičke i intuitivne sposobnosti obe hemisfere su na raspolaganju istovremeno.

Jedinstvo srca

Živeti „glavom“, umesto da razvijamo i širimo jedinstvo u srcu, linearni um stvara obrasce i uverenja nastala u dualnosti, te se tako u gotovo čita­vom svetu osećaj jednote, kao što je čista ljubav, pretvorio u mržnju i raz­dvojenost. Ljudi misle da vole, ljudi misle da znaju, a čim se tu pojavila i samo jedna misao, već se pojavila i druga, treća… Jednostavnije reče­no ‒ blokirani emocionalni konflikt ponaša se kao pokvarena ploča koja se stalno okreće u mestu i ponavlja istu stvar, što u stvari znači da veliki broj ljudi poznaje osećaje samo kao formu reči. Nasuprot tome, kada je osećaj iskren, u svoj svojoj jednostav­nosti i sa velikom lakoćom, svaka će­lija vašeg tela uživa i govori vam više nego što bi to moglo i hiljadu reči da opiše. Ako čovek gaji i podržava slabosti i kompromise, ne može ni očekivati da će mu se vratiti drugo ili da će se nešto samo popraviti. Zami­slite šta hormon stresa, koji je kreiran da traje pola sata, čini telu kada ga konstantno aktiviramo tokom dana i podržavamo pogrešnim uverenjima. Telo ne zna da mi ne razlikujemo ono što je dobro za nas od onoga što to nije ‒ ono nas samo sledi. Sve može da se popravi, ali to je stvar isključivo ličnog izbora i rada. Rad na sebi nije sebičan, ako čovek uistinu gaji ljubav, iskrenost i poštovanje kroz učenje veštine. Isto će se preslikati i u sva­kodnevni život. Ne može se biti dru­gačiji u odnosima sa porodicom ili na svom radnom mestu.

Savet: Trebalo bi uspostaviti realni sistem vrednovanja svojih sposobnosti i trenutnih mogućnosti, pošto jedno predstavlja naša želja, a drugo su mogućnosti našeg uma i tela da to i pokažu. Ako čovek nije svestan svog problema i ne imenuje ga, kako bi onda mogao ispravno da ga reši i oslobodi ga se?

Poštujući sebe poštovaćete i svoju duhovnu porodi­cu, a onda ćeš biti od koristi u dobru i svojoj porodici i svojoj zemlji i celoj planeti… Jedino što uistinu posedu­jemo ovde jeste telo kao dar. 

THE BAREFOOT DOCTOR – THE WEAPONLESS WARRIOR

Magazine Sensa – October 2015

Life is movement which determines our health, emotions, psyche, optimism, wisdom and intelligence, the power of decision-making, joy and happiness. Life is the harmony and connection of Man, Earth and Sky, inhalation and awareness of the present moment. Mario Topolšek tells us how we can achieve this.

“I received my first piece of advice about how to practice in 1975 in Okinawa, Japan. I came to Okinawa with a pure heart and with a sincere desire to learn the art of the “Crane, Dragon and Tiger”. I practiced with determination and discipline and my master Kanei Uechi said to me one day, ‘Mario San, you just practice diligently, with will, discipline and respect, and one day your body will tell you whether you have truly learnt.’ These words of my master gave my body a stimulus of information, and referred to something which is necessary for every sincere practitioner of any art. If I had come to Okinawa with a closed heart and mind, I wouldn’t have been able to receive the transfer of knowledge which occurred at that moment. I probably would have stopped practicing long ago, remaining on the periphery of knowledge and life itself. We need to understand that we either are or are not, that there are no compromises, weaknesses and manipulations,” says Mario Topolšek, teacher and founder of the school of Uechi Ryu Karate, Tai Chi Chuan and Yiquan, a man who brought these noble arts and established them in our region, thanks to his intuition and dedicated work.

A life of determination, perseverance, hard work and experience is inscribed on his face, in his gaze which embraces, analyzes, understands and accepts. After 50 years of practice, training, courage to walk the authentic path, the path of trust, Mario Topolšek knows that the Way of the Heart, no matter how difficult and challenging, is the only true path worth following and living, that each person’s path is unique and that one can only set forth on this path when one is ready. Only then will all the lessons that come further the growth of consciousness of not only individualas but of mankind as a whole.

Long ago in China there were people who were called “barefoot doctors”. They visited remote mountain villages and helped people with their knowledge of therapeutic chi gong exercises (chi gong – the art of vital life energy), medicinal herbs, massage of energy points and acupuncture. At the time it was thought that the best “barefoot doctor” was the one who had no patients. This meant that he gave people wise advice on how to maintain their good health.

The dedicated work of master Mario Topolšek has been acknowledged through the many international awards he has received for the spreading and teaching of original arts, both in our country and abroad. He is the author of many books and the initiator of numerous projects and seminars that take place in Europe. Presently he lives in the Czech Republic and is the director of the European Uechi Karate Federation (EUKF) and the International Taichigong Academy (ITA).

“We should keep in mind that life is free, that it flows, that it is eternally new and that it renews itself. The attainment of joy, happiness and well-being, health and longevity depends on our thoughts, desires and ambitions, our virtues and feelings, the quality and purity of the essential substances – the energy coming from food, water and air,” wrote Master Topolšek on the occasion of the publication of the first book in a three-part series, The Spontaneous Circle – the Path of Health and the Art. This year, to celebrate 50 years of work, he published the third book The Development of Internal Knowledge, which tells us how to improve and expand our creative possibilities, the abilities of our mind and body, how to live a life filled with beauty, joy, happiness, how to attain longevity and to achieve unity of mind, energy and body. If you desire to realize your Self and discover this beautiful treasure-trove of knowledge, this interview comes as a gift and guidance on how to root yourself in peace and grow in the heart.
For years you have studied ancient knowledge and martial arts, which you have integrated and directed towards the improvement of health and quality of life. Thanks to your intuition and dedicated work, you have established the wisdom of these noble arts in our region, at a time when they were little known and accepted. How many people truly received that knowledge, with body, mind and soul, how many are dedicated to it nowadays? Are people nowadays more superficial, wanting quick results, or are they more dedicated, feeling the pressure of a new age of rapid change?

Fifty years ago, when I started to practice and learn the art, it was another time and people were different, but there were always those who wanted success quickly, without no wish to truly learn. The martial art of karate was very popular amongst the young and millions of people throughout the world practiced it. In the West, karate was presented as a sports discipline, which led me to follow my intuition and travel to the East to learn the art. Today it is difficult for people to dedicate time to themselves as life is rapid and stressful. Amongst all generations, most individuals lack awareness – they live their lives on automatic pilot. This means they lack the possibility to enact any positive change in their life, they lack the ability to regenerate and detoxify their mind, their emotions and physical body. In short, they have chosen to be the “victims” of their wrong habits and way of life. The consequence of this is much suffering and disease!

Man has created and lives in a negative field of habits and patterns of fear, insecurity and constant stress. These negative vibrations undermine the correct functioning of the brain and emotions in a very profound way, and most people are not aware of this. One should understand that everything resides in the consciousness of man, who is either limited or unlimited, wise or ignorant, blocked or free. Everything is as man thinks, desires or feels it is. However, not everything is this bleak. I think that mankind is slowly awakening. There is growing interest in self-knowledge and the activation of one own’s natural potentials.
In your new book The Development of Internal Knowledge you talk about the alchemy of self-realization and the perfection of the physical body, which is the treasure house of knowledge. In what ways can we realize our Self, our natural potentials and abilities?

We can only know our Self, our potentials and abilities through the medium of our body, which is a perfect mechanism, created for movement and the maintaining of life itself. Our body is a living treasury of knowledge which we must realize, feel and understand. It contains all the information of our creative life – from the depths of ignorance to infinite knowledge. In my opinion, this is the purpose of human existence. The human body in movement is a simple test – a personality test, it shows the vibration of each person, of their mental and emotional abilities, of their energy and physical capabilities, which they display at any given moment. The moving human body does not lie.

One should understand that everything resides in the consciousness of man, who is either limited or unlimited, wise or ignorant, blocked or free. Everything is as man thinks, desires or feels it is. However, not everything is this bleak. I think that mankind is slowly awakening. There is growing interest in self-knowledge and the activation of one own’s natural potentials.

It tells the truth about the person’s current state on all levels. It shows who we really are at this moment in our lives. Due to wrong understanding, many people neglect or reject their bodies, which have been serving them faithfully all their lives. It is necessary to understand that a successful and natural use of the body as a whole in any given method or discipline and in everyday life, depends on a person’s awareness of feeling. This brings about an awareness of our fine sensory system, proprioception, which is constantly adjusting every inch of our body according to our needs. One should also keep in mind that the body is important as all knowledge and teachings pass through it, on the physical, energy and spiritual level of realization. This ability of ours is present at every moment in our life – the realization of our natural potential and abilities was never prohibited, the only thing that is required is that we desire it sincerely. The greatest knowledge in this world is the realization of the Self. Without this realization, what good is all the knowledge and information in the world?!
Your new book The Spontaneous Circle – the Path of Health and the Art, as well as the previous ones including The Tao of the Perfected Man are full of useful, practical and applicable advice and examples of exercises for those who are not practitioners of tai chi chuan and martial arts but who wish to improve themselves and expand their knowledge. Could you tell us what message you wanted to communicate with the new book? What is it that you would like to awaken in the reader? What would you like the readers of your new book to understand, acquire, apply and cultivate?

My new book came out on occasion of 50 years of my work, practice, research and transmission of the therapeutic and martial aspect of the Art. This book contains much useful information, virtually or completely unknown, regarding how to live a fulfilling life, prevention and how to positively solve problems through the understanding and removal of their causes. I have been to Japan and China many times and there I learnt and perfected what I know, so this book contains the original teachings on the essence of the art of living in harmony with the energies of the Earth and Sky. It also contains a condensation of the basic principle of the unity of mind-consciousness and emotion-feeling with the physical body in the present moment. All of these things are the essence of man’s transformation on an infinite scale, from the depths of ignorance to infinite knowledge and Self-realization, for Self-realization is the only thing that Is. Everything else is a fleeting illusion of dual opposition. Long ago in China there were people who were called “barefoot doctors”. They visited remote mountain villages and helped people with their knowledge of therapeutic chi gong exercises (chi gong – the art of vital life energy), medicinal herbs, massage of energy points and acupuncture. At the time it was thought that the best “barefoot doctor” was the one who had no patients. This meant that he gave people wise advice on how to maintain their good health. Grateful people, those who did not have any ailments, would leave these “barefoot doctors” food and money on their windowsills, each according to their means. My new book is similar to what the “barefoot doctors” transmitted. It provides advice on how to accept oneself as you truly are – without false ego-projections – how to change wrong convictions about oneself and the world around you. It talks about responsibility, respect and love towards oneself.

If we are present in unity and silence of body and mind, then we are in Oneness, then we can follow the natural path of the alchemy of life and the art. How can we achieve this?

Earth, where we live, is governed by the linear duality of things, for example, light and dark, night and day, summer and winter, female and male, love and hate, north and south. This dual opposition is, it would seem, the main test in the school of life on Earth, a lesson we must learn, understand and solve. This is, it appears, the basic problem that for centuries has created confusion and misunderstanding in the minds of men who practice the existing methods of physical, energy and spiritual improvement. We should understand that in the limitations of duality nothing is good and right – everything is disconnected. The mind is full of chaotic thoughts, the heart is restless and full of muddled feelings and emotions, the physical body is disjointed and blocked, filled with tension and stress, brain functions are fragmented – the linear mind is not even conscious of having a body. I could go on. In this low vibration of opposition it is possible to mechanically strengthen and stretch one’s body (muscles). The question is: how is it possible to realize one’s self and one’s infinite potential in this dense and low vibration of dual opposition, which represents ignorance and its limited forms and methods? This is impossible in dual vibration. However, if I have access to a true method, it should show me the way to realize and understand how to raise my mind and body to a higher level, the level of the Present Moment, of the silent mind and still heart. When we are present and when we realize the Present Moment, then we contain everything in Oneness and dual opposition (ignorance) simply disappears. When we feel our body with full awareness, this creates deep relaxation and brain waves oscillate at 7-8 Hz, which is the vibration of peace, relaxation and rest. This is the prerequisite for the perfect laboratory of our body to start to regenerate and detoxify, to substitute dense, depleted and sick energy inside us with the fresh and infinite energy of space – energy waiting for us to open our minds, feelings and body, allowing it to enter. This is the missing link in realization and understanding. It’s simple, isn’t it?
In what way can knowledge and skill acquired through the practice of Yiquan be applied in everyday life and situations?

In dual opposition, the linear mind separates everything and, thus, therapeutic arts are one, martial arts are another, energy arts are yet something else; the use of consciousness, the use of emotions and feelings, all of these are separated. This is how many methods practiced today are conceived. How can man who is deeply fragmented realize, understand and learn something? All of these things should be one. If we would look inside our body, we would see that it is both a Great Warrior and Therapist, from the day we were born to our last breath. It is constantly fighting viruses, bacteria, germs and parasites of all kinds, cancerous cells and a myriad of hazardous things that attack and undermine the health of our body, which loves and protects us. And how does man respond to the love of his body? With his wrong habits and convictions, he creates further destruction in his body and obstruct its love and protection! Is this normal?! If you understand the martial and therapeutic aspect of their body which is in Oneness, you have set forth on the path of the warrior, the path of realization of the Self. Few will be able to defeat you then. From the very first day, Yiquan teaches the practitioner about the integration of mind and body, of vital energy and spirit, how to maintain Oneness and how to apply it in everyday life.
What can be our motivation and our guiding light at challenging times?

When faced with challenging moments and problems of any kind, simply be present in the silence of your Being. The vibration of the present moment is peace and silence, this is the place where perfect order and harmony exist. This is the place to which the dense vibration of chaos and problems of the dual world does not have access. This is the place where you are protected. When you are present and when you feel, you are automatically rooted, centered (mentally and physically). This means that the vibration of the problem is also rooted. If this happens, the negative vibration becomes positive. Long ago, Nikola Tesla said that the oscillation of the stronger field suppresses the weaker field and when this happens, the weaker field (problems and challenges) begin to oscillate with the positive vibration of the more powerful field. Do not forget, you are a warrior!

BESKRAJNI KRUGOVI ŽIVOTA

Ulazimo u novu godinu pa je možda i pravo vreme da se napiše još jedan novi tekst. Tema nema nikakve veze sa novim počecima i odlukama šta i kako treba činiti, već je kao i u mnogim prethodnim tekstovima sama „došla“ da bude realizovana upravo sada.

Dakle, svi smo bili svedoci čestih, a mnogo puta i turbulentnih promena koje život nosi gde se sve odvija i menja neverovatnom brzinom. Tako ću navesti jedan primer kroz koji verujem da mnogi mogu da se prepoznaju. Kao mlađi živeo sam ubeđenje da su neke stvari prosto nepromenljive kao što su recimo drugarstvo, odnosi među ljudima, drugim rečima mislim na sve ono na šta jednim delom i sami imamo direktnog uticaja. Međutim sada već u svom životu imam nebrojeno primera da to nije baš tako. Sve te promene doživljavao sam veoma emotivno pošto je intelektualni um tražio odgovore ali nije uspevao da ih pronađe pošto nisu bili logični. Emocije koje su to pratile bile su svakojake od besa, ljutnje, tuge, usput praćene bezbrojnim pitanjima bez odgovora: zašto? jesam li ja nešto pogrešno uradio? Neko je morao da dobije etiketu krivca. U tom trenutku ništa od toga nije imalo smisla, međutim danas, kada pogledam u nazad, ono što tada nisam imao mogućnost da sagledam na pravi način ima i te kako smisla. Kada sretnem neke ljude iz prošlosti ono što mi prvo zapadne da primetim jeste da oni govore na isti način, ponašaju se na isti način, kreću se na isti način, oblače se na isti način kao i pre mnogo godina kada smo se družili. Drugim rečima ostali su nepromenljivi, zarobljeni u nekom krugu iz prošlosti koji se beskonačno ponavlja kao obrazac ili ti stvorili su takav životni stil. Naravno, život teče pa se tako menjaju akteri, menjaju se i događaji, ali njihova frekvencija ne. Tada sam bio spreman da ta drugarstva održim po svaku cenu, ali danas mogu samo da budem zahvalan što nije tako  ispalo kako sam ja to želeo i zamišljao.  Pošto da su ti odnosi opstali i sam bih ostao zarobljen u istom krugu. Danas mogu da kažem svi ti događaji, ljudi kao i učenici mi nisu činili štetu već su mi pružili mogućnost da svoje slabosti transformišem u silu i bili su mi motiv da još više ulažem sebe u to šta radim i da se trudim da postanem posvećenik koji služi drugima kako ne bih i ja postao a i ostao takav, a to nikako nisam želeo.

Zamislite život kao reku sa bezbrojnim pritokama. Svaka od tih pritoka ima svoju svrhu i kada se ta svrha ispuni čovek ide dalje ka sledećoj pritoci. U svakoj od tih pritoka čeka nas mnoštvo iskušenja u vidu željenih ali i neželjenih događaja. Ako se opiremo i želimo da pobegnemo iz neželjenih iskustava stvaramo tačku iz koje kreću da se šire beskonačni krugovi na istu temu a kroz različite ljude i događaje. Suprotno tome, željena iskustva su puna slatkoće i privlače kao magnet. Zamislite nešto sam naučio, to je privuklo veliki broj ljudi, dobijam poštovanje ljudiju, sa poštovanjem dobijam i status. Zadovoljan sam sobom i postignutim. Upravo to postaje tačka iz koje kreću da se šire beskonačni krugovi. Otvaraju se nova vrata, naglo se povećava zarada, ugled raste. Dešava se sve što život čini slađim. Međutim u oba slučaja ja stojim u mestu, krugovi se šire oko mene, ali ja se ne krećem a vreme teče. Zaustavio sam se u jednoj od pritoka a da toga nisam ni svestan. Moj mentalni sklop ostaje isti a ja ostajem nepromenljiv. Neko tako može da provede i ceo svoj život. Sve to tako stvara um i svako na kraju dobija ono šta želi.

Suprotno tome, onaj koji uči ne zaustavlja se, bez kompromisa stalno ide napred. Ali, treba razumeti da i oni koji su spoznali nisu svi isti.

Različite frekvencije čine i različite nivoe. Kako se onaj koji uistinu uči stalno kreće tako se i njegov um stalno menja a srce se sve više otvara. Onaj koji uči nije više ista osoba koja je bila pre možda pet ili deset godina. Zamislite recimo u vežbanju pokrete koje sam video ili knjige koje sam pročitao pre nekog vremena ne vidim više istim očima ako sam nešto naučio. Vidim isto, čitam isto ali razumem na potpuno drugačiji način. Upravo moja frekvencija mi dozvoljava da vidim i razumem prema svojim trenutnim mogućnostima. Neko će iz istog teksta da vidi i više od mene ako mu to njegova frekvencija dozvoljava pošto se znanje na taj način dekodira. Napisano je puno mudrih knjiga, pročitali su ih možda milioni a samo je tek poneki posvećenik razumeo suštinu i po njoj živeo. Razmislite o tome zašto je to tako?

Mnogi kažu da ne postoji slobodna volja i da je sve zacrtano, međutim ja se sa time ne slažem. Mislim da upravo slobodna volja određuje nečiji put.

Da se ne trudim da budem posvećenik, da ne ulažem svoje vreme, trud, ljubav i iskrenost siguran sam da ne bih išao istim putem kao da održavam kompromise i slabosti. Život može da ima jednu potpuno paralelnu dimenziju, da čovek bude na iskušenjima, da bude bolestan, namučen, srećan, radostan ali da bez obzira na sve to što je prolazno održava svoj put bez kompromisa i tako polako postaje posvećenik. Može da vodi običan život, da pije, da bude razbojnik ali ako iskreno održava put u jednom momentu jača frekvencija pokriva onu slabiju te se na taj način podiže svesnost i čovek prelazi u sledeći krug. On je kao ratnik koji silom volje proseca svoj put ka napred. Čovek napreduje ne zbog toga šta radi već zbog načina na koji to radi. Samo se posvećenima kroz veliku milost otvaraju vrata te tako bezbrižno plove rekom ne poklanjajući pažnju stvarima koje su prolazne. Sve ostalo je iluzija koju stvara um. Tako da, svaki dan je novi dan, svaki minut je novi minut i samim tim nova mogućnost promene gde sebi biramo put kojim ćemo da idemo.

RAZVIJANJE UNUTRAŠNJEG ZNANJA

Tai či je veština koja nas kroz lagano pokretanje tela, kao jedinstvene celine, vodi ka savršenoj ravnoteži i spoznaji unutrašnje alhemije ljudskog tela, kao i dubinskoj relaksaciji.

Intervju za magazin Bazar – 2016

Tekst: Gordana Mašić                  Foto: Miloš Lužanin

„Vežbaj i telo će ti samo davati odgovore“, rečenica je koju je Vladimir Topolšek čuo od svog oca Maria Topolšeka, čoveka koga je interesovanje za unapređenje ljudskog zdravlja i poboljšanje kvaliteta života navelo da počne sa izučavanjem još jedne u nizu drevnih veština koja je u svetu već uveliko bila popularna – tai či čuana (Tai Chi Chuan). Desilo se to davne 1973. godine i posle nekoliko godina predanog izučavanja Mario pokreće prvu tai či čuan školu na prostorima bivše Jugoslavije. Njegov sin i učenik, Vladimir Topolšek, u razgovoru za Bazar otkrio je tajne ove plemenite veštine koju podučava u Srbiji.

Kako biste u najkraćim crtama opisali ovu veštinu, odakle potiče i čemu nas uči?

Veštine kojima se ja bavim, vežbaju se u celom svetu. Tai či čuan predstavlja jednu od tri unutrašnje ili meke borilačke veštine poreklom iz Kine. Pravilno shvatanje ovih veština uči nas kako da prolaženjem kroz sopstvene slabosti naučimo nešto o svetu u kojem živimo i prihvatimo ga onakvim kakav on jeste. Kretanje je naš prvi i najprirodniji učitelj, a čovek je zaboravio ili zanemario ovu izuzetnu važnost kinestetičke inteligencije. Pokret je neophodan za proces učenja.

Kome su namenjene ove vežbe, da li ih mogu praktikovati osobe svih starosnih dobi?

Vežbe tai čija su bez ikakvog ograničenja dostupne ljudima svih generacija. Svaki praktikant prilagođava ih sopstvenom opsegu trenutnih mogućnosti pokreta.

Na koji način se može ovladati istinskom ći energijom?

Sav potencijal leži u tišini. Kroz vežbanje stiče se uslov, kako bismo razumeli i usvojili osnovni princip, koji može dalje da se prenese na bilo koju vrstu delovanja, od svakodnevnog života, vežbanja, radnog dana, do porodice. Pravilna veština leži u jedinstvu. Ne uči se kroz stotine različitih tehnika, već se jedan princip širi kroz sve što se radi. Ako sam prisutan i podignem jednu ruku, a ne odlutam mislima, moj um je ukorenjen u sadašnji trenutak, što vredi više od svih komplikovanih vežbi. Najposebnija moć je postati čovek. Želja linearnog uma za nekim posebnim moćima, koje bi nas izdvojile u odnosu na druge, gotovo uvek vode u pogrešnom pravcu.

Kažete: ako želiš da spoznaš istinu, ne budi ni za ni protiv i dodajete da znanje oduvek leži u tišini, dok neznanje uvek pravi ogromnu buku. Kako da razdvojimo bitno od nebitnog?

Bitno i nebitno su igre uma. Linearni um koji koristimo sudi svemu što nam se događa, pa tako i sve razdvaja, daje etikete za i protiv. Sama činjenic da se već nalazimo u nekoj situaciji, govori u prilog tome da  je ona morala da se desi. Ako se nalazim u neprijatnoj situaciji, moje misli teže da se uključe aktivno u taj događaj i odvlače pažnju uma. Što sam više sposoban da ostanem u tišini, misli ne uzimaju svoj danak i ne troše me mentalno, emotivno i energetski. Ali, iako su prolazne i nebitne, sve te situacije opet nas uče nečem bitnom. Svako ima neku od reakcija u periodu učenja. Intenzitet reakcije, pokazuje i novo znanja.

Vi savetujete: Budi uvek radostan i istinit, bez težnje za dokazivanjem, budi uvek u jednoti stvari i sva pogrešna gledišta nestaće sama od sebe. Znači li to da smo mi sami tvorci mira i nemira u sebi?

Da, sve potiče od nas samih. Mir i nemir su, opet, igra dualnosti za koju se vezuje naš um. Mir i nemir su dve strane istog novčića. Nakon trenutnog emotivnog doživljavanja mira, posle nekog vremenskog perioda sledi nemir, opet kao posledica trenutnog emotivnog stanja. Istinska priroda mira je nepromenljiva. Mir je kao sidro našeg duhovnog, emotivnog, intelektualnog i energetskog bića.

Pravilno shvatanje tai čija uči nas kako da prolaženjem kroz sopstvene slabosti naučimo nešto o svetu u kojem živimo i prihvatamo ga onakvim kakav jeste.  

Tai či ima svoje postulate koje deluju u skladu sa teorijom Kakve su nam misli takav nam je život, što je tvrdio naš otac Tadej. Može li učitelj pružiti nešto što već učenik nema u sebi?

Da bih nešto posejao potrebna mi je plodna zemlja. Isto je i sa znanjem. Misli su nešto što prethodi delu. Odlika mudrih ljudi jeste da u malo reči daju pouku koja može da se odnosi na sve. Pozitivnim mislima, privlačimo pozitivne stvari i ljude u naš život. Negativni misaoni obrasci aktiviraju odbrambeni mehanizam tela, iako nismo ugroženi, te tako narušavaju i naše zdravlje. Često se u svom radu susrećem sa obrascima svakodnevnog života koje ljudi prenesu na vežbanje. Kako onda mogu nešto da nauče i imaju korist od toga šta rade? Promene okruženje i vrstu pokreta, a um je i dalje blokiran, telo pod tenzijom, dah je kratak…

I dalje učite, taj proces se izgleda, nikada ne završava. Šta je krajnji cilj tai čija?                     

Ako tai či shvatimo na pravi način i učimo iz situacija kroz koje prolazimo u životu – napredovaćemo. Nasuprot tome, ukoliko smatramo da nam je učinjena nepravda, ista situacija ponavljaće se u nedogled kroz različite ljude i događaje, sve do momenta kada shvatimo nauk i ta situacija izgubi svrhu da nas nečemu nauči. Ja sam učenik i dalje imam svojih uspona i padova. Mnoge stvari u mom životu popravile su se i poboljšale u odnosu na to kada sam krenuo da vežbam i učim. Rezultat je da spontano i sa mnogo ljubavi pružam to što sam do sada naučio. U konstantnom kretanju ne postoji tenzija i stres ili zastoji i blokade na putevima krvi i vitalne energije, u telu tada počinje prirodni proces detoksikacije, oporavka i regeneracije.

RITAM PRIRODE – PULSACIJA

Da li uopšte postoji dobar ili loš pokret? Kako izabrati baš taj neki poseban i izdvojiti ga kada postoji beskonačno mnogo vrsta pokreta kroz koje se telo izražava bilo da je reč o sportu, plesu, borilačkim veštinama ili ma kojoj drugoj vrsti pokreta?

Pokret – dobar ili loš?

Telo samo po sebi ima ogromne potencijale te tako neko kroz trening može dostići da vuče kamion ili kroz istezanje da dobije neverovatnu fleksibilnost tela. Za takve podvige neophodni su volja, disciplina, istrajnost, ali to su samo aspekti u beskonačnoj paleti izražavanja tela kroz pokret. Kako telo ima svoja ograničenja, godine, pol i konstitucija utiču da uvežbavanjem nekog pokreta stignemo samo donekle. Dakle uvežbavanjem možemo dobiti snagu, brzinu ili fleksibilnost, ali, da li postoji još nešto, neki potencijal koji kao takav neotključan spava u svakom čoveku?

Ritam

Da bih bolje objasnio gore navedeno valjalo bi sagledati kretanje ne kao određenu vrstu ili pravac već kao deo celine kojoj čovek već po svojoj prirodi pripada. Drugim rečima tražimo ritam u kojem priroda pulsira.

Ako nije jasan ritam prirode biće dovoljno da se ma gde bili okrenemo oko sebe i posmatramo grane kako se ljuljaju na vetru, talase kako se beskonačno stapaju jedni u druge, bilo koju životinju kako prirodno sledi ritam pulsacije, kao i mnoge druge fenomene u prirodi. Tajna leži u harmoniji suprotnosti. Grane mogu biti veoma snažne ali isto tako kada vetar duva one slede taj ritam i pokazuju svoju elastičnost. Posmatranjem zaključujemo da nije drvo u pravu te da se kreće lepše a i bolje u odnosu na vodu i njene talase već da zajedno poznaju univerzalni zakon kretanja, princip po kojem sve u Univerzumu pleše u istom ritmu stvarajući pritom beskonačnu paletu pokreta. Sam princip ne pripada nekoj određenoj školi ili praksi, zasigurno nije tajna tehnika namenjena samo „odabranima“, ne pripada pojedincu, kao ni svetu reči i oblika već jednostavno JESTE. Intresantno je da to što po rođenju dobijamo kao dar prirode jako brzo već u ranoj mladosti gubimo uslovljenim načinom života i pokretanja tela. Dobra vest jeste da možemo ponovo da se vratimo u ritam po kojem pleše sav živi svet.

Po čemu se razlikuje ritam?

Riba i voda su jedno te se tako riba bez poznavanja sastava vode kreće slobodno i u harmoniji sa svojim prirodnim okruženjem. Tako da je pokret tela i svojevrsni energetski obrazac koji ostavljamo u prostoru kao neku vrstu svojeručnog potpisa. Ono što nosimo u umu i srcu telo oslikava kroz pokret. Drugim rečima stvaramo i u znanju ali i u neznanju, izbor je naš. Sve je stvar frekvencije tako da bi naša spoznaja o principu trebala da krene od stvaranja rezonantnosti između tela i prostora. Um, srce, telo,

senzibilnost svi uslovi su već tu ali ono što nedostaje jeste prisutnost. Pošto ako smo prisutni onda smo budni, svesni smo i osećamo, bez toga vratio bih se na početak teksta i uvežbavanje pokreta za koji su dovoljni volja, disciplina i istrajnost. Dakle, da bismo oslobodili potencijale uma i srca trebalo bi da krenemo od fizičkog dela treninga i dovedemo telo u harmoniju sa silama koje ga okružuju. Da bi telo bilo u stanju opuštenosti trebalo bi kao prvo da stvorimo uslove kroz pravilnu simetriju zglobova što vodi osećaju ravnoteže. Tek kada mozak više ne „juri“ ravnotežu možemo da pristupumo razvijanju mentalno osećajnog potencijala. U Yi Quan veštini to zovemo yinian (unutrašnji vid), razvijanje osećajnog potencijala koji nam omogućava da preko senzorskog sistema tela stupimo u komunikaciju sa Prostorom, postižemo rezonantnost. Sledeći korak bi bio da se sve to prenese u pokret. Drugim rečima namera stvara jasan osećaj kao da se telo kreće kroz vodu, gde pritom telo mora da pravi identičan otpor kretanju vode pa se na taj način stvaraju dve dualne sile koje se pravilnim vežbanjem poklapaju i postaju jedna tj. stvaraju rezonantnost kroz harmoniju suprotnosti. Tada telo u pokretu izgleda kao da pliva u Prostoru. Uslovi za to su tiho u glavi i mir u srcu, početak komunikacije sa Prostorom.

Za kraj ponovio bih da princip nije nikakva forma ili metod. Mnogo puta sam video veoma lepe pokrete kod ljudi ali momenat kada se zada slobodan pokret sva lepota nestaje.

Uzrok tome leži u uvežbavanju a ne razvijanju osećaja kroz pokret. Čak i razvijanje opuštenog pokreta kroz fascije nije deo majstorstva već predstavlja podlogu za početak. Sve ima svoju svrhu i svako ima svoj nivo razumevanja prema trenutnim mogućnostima. Taman kada nešto naučiš već moraš isto i da otpustiš kako bi stvorio prostor za sledeći ciklus. Pravilno učenje vodi slobodi kroz to čime se čovek bavi a ne zaroblljava um u forme i obrasce, dok je ponavljanje formi i obrazaca sa osećajem već nešto drugo. Na taj način udahnjujemo život u to šta radimo. Forma je mrtav pokret, živ pokret je kao reka, večno je nov. Kroz istu reku nikada ne teče ista voda.

VELIKI PUT

„Veliki Put nije težak za one koji nemaju posebnih sklonosti. Ako želiš da spoznaš istinu, ne budi ni za, ni protiv. Nečija borba između onoga što mu se dopada i ne dopada jeste bolest uma. Budi uvek radostan i istinit, bez težnje za aktivnošću i dokazivanjem, budi uvek u jednoti stvari i sva pogrešna gledišta će nestati sama od sebe. Što više misliš i pričaš o tome, to se više udaljavaš od istine. Nemoj tragati za istinom, samo prestani da imaš mišljenje. Kada je um neuznemiren na Putu, ništa na svetu ga ne može povrediti. Mir i nemir potiču od iluzije. Onaj ko zna, shvatiće da je Put tu, pred njim oduvek.“ – Seng Can (jap. Sosan)

 

Ako bih ovo putovanje započeo svojim rečima o tome kako sam ja zakoračio na Put i dodirnuo riznicu znanja, koje jednim delom želim da vam prenesem kroz ovaj tekst, zasigurno bi neko rekao: mlad čovek, a već ima tako visoko mišljenje o sebi. Nasuprot tome, ako bih u svom pisanju stavljao akcenat na to kako sam ja tek učenik, već bi se našao neko ko bi rekao da se velika mudrost skriva iza moje skromnosti. U oba slučaja mentalno opažanje daje unapred definisano mišljenje pojedinca. Da li je mudrac onaj čovek koji zna da priča samo lepe stvari ili, možda, mora da ima dugu belu bradu? Pitam se, da li mudrac može da bude običan čovek pored kojeg prolazimo svakodnevno i kroz kojeg direktno progovara istina, ne primećujući ga zbog zastora koji smo tako gusto vezli kroz tolike godine života, kako bismo definisali i ojačali svoj lični stav kroz ime i prezime glumca na pozornici sveg života?

Znanje nije personalizovano, ne pripada nikome ekskluzivno, a opet je u svakom trenutku dostupno hrabrima, bez obzira na pol i godine starosti, koji su spremni da izvade trn sopstvenog mišljenja na koji smo nagazili još onda kada smo krenuli da se formiramo kao ličnosti, a koji nas sve više žulja kako koračamo kroz život. Upravo je naše lično mišljenje to koje fino i sa puno pažnje neguje bol, ne dajući da rana zaraste i trn sam od sebe ispadne. Umesto jednostavnog rešenja naše mišljenje nam daje mnoštvo opcija, katkad, tako kritikujući sebe upućuje nas na razna mesta u svetu gde bi trebalo da „nađemo“ sebe, pritom, ne dajući ni trenutak slobode našoj pažnji stvarajući tako mentalne okove. Konstantna vezanost naše pažnje za misli stvara poistovećivanje sa istima, čineći tako pojedinca odsutnim, što je temelj sveg neznanja koje ujedno predstavlja i izvor patnje na ovom svetu. Nasuprot tome, spoznaja, kako ju je pojedinac sve više svestan, dozvoljava da se znanje manifestuje i deluje u svetu u kojem živimo. Kada bi svako bio svestan koliko mnogo ima da radi na sebi, ne bi tako olako svoju pažnju posvećivao mislima koje stalno lutaju i bave se nebitnim i prolaznim stvarima. Mnogi ljudi čekaju idealne uslove kako bi počeli da rade na sebi. Jedni kažu: „Kada bih imao više vremena, odmah bi se posvetio radu na sebi“, dok drugi koji, pak, imaju dosta vremena, kažu: „Samo da rešim svoju ekonomsku situaciju i počinjem istog momenta da radim na sebi“. Nikada se neće stvoriti baš idealni uslovi za rad na sebi, to je samo misaona igra iluzije.

Znanje leži u tišini

„Znanje oduvek leži u jednoti i tišini, dok neznanje pravi ogromnu buku kako bi privuklo i rasulo pažnju na mnoštvo nebitnih stvari uzrokovanih prostorom i vremenom”

Istinsko znanje ne leži u prikupljanju gomile informacija ili prepričavanju tuđih mudrih reči; za naše lično mišljenje to jeste veoma bitno pošto je um taj koji ne prihvata da je sve znanje u jednostavnosti. Umu je potreban predstavnik koji ga poistovećuje sa nekom idejom i koji će ujedno da mu govori ono šta um želi da čuje, bilo da je reč o nekoj ideji, grupi ili pojedincu. Znanje oduvek leži u jednoti i tišini, dok neznanje pravi ogromnu buku kako bi privuklo i rasulo pažnju na mnoštvo nebitnih stvari uzrokovanih prostorom i vremenom.

Iako sin velikog čoveka i učitelja Maria Topolšeka, znanje nisam mogao da dobijem na poklon već sam morao da prođem kroz mnoštvo teških situacija kako bih zaslužio da počnem sa učenjem. Moj put je, naravno, umnogome obeležila i moja majka. Sa svim mojim manama, velikom milošću sam dobio priliku da učim i da kroz to odgovorno služim drugima. Početak učenja obeležile su mnoge teškoće. Dešavalo se čak i da su neki ljudi na mene gledali kao na lošu kopiju svoga oca. S druge strane, stvarao sam sebi pritisak i postavljao visoke ciljeve, kao da bi to trebalo da mi ubrza proces učenja. Očekivanja su bila velika, daleko iznad mojih mogućnosti. Nasuprot tome, nikada nisam trpeo pritisak kako moram biti dobar u vežbanju, niti sam bio navođen da nešto moram raditi, kao što ni moje mane nisu bile osuđivane. Uvek mi je sve bilo pruženo kao mogućnost ličnog izbora. Malo toga je ukazivalo da ću krenuti napred, a opet mi je ukazano poverenje za mnoge stvari. Tada mi je sve to izgledalo poprilično besmisleno. Dosta godina je prošlo dok nisam shvatio šta znači, spontano i bez napora, posvetiti svoju pažnju u delovanje s ljubavlju. Da nije bilo tako, ne bih imao dobru podlogu za dalji rad. Znajući kakav sam bio, razvio sam osećaj i empatiju prema drugim ljudima i njihovim problemima. Trudim se da radim na sebi kako bih to što naučim mogao s ljubavlju da podelim i sa drugima i na taj način opravdavam poverenje koje je i meni bilo ukazivano mnogo puta. Veliki broj ljudi je sklon osuđivanju i kritikovanju, počev od drugih ljudi, pa sve do sveta u kojem živimo. Uglavnom je tu kraj njihovog delovanja. Ako već neko primećuje da nešto nije u redu, zašto onda svojim ličnim delovanjem ne učini ovaj svet lepšim mestom u okviru svojih trenutnih mogućnosti? Kako onda treba delovati?

Alat za remek-delo života

„Kada bi svako bio svestan koliko mnogo ima da radi na sebi, ne bi tako olako svoju pažnju posvećivao mislima koje stalno lutaju i bave se nebitnim i prolaznim stvarima”

Sada ću vam otkriti tajni recept koji se nije menjao vekovima, a isto tako uspešno može da se primeni i danas, tako da pažljivo pratite tekst. Pronađite alat koji će vam pomoći na vašem putu. Ostavite svoje misli i ideje po strani i poslušajte svoje srce, ono zna put. U ovom receptu neophodan sastojak čini i vest majstor koji će vas uputiti u rad sa alatom. Veštom majstoru nije potrebna gomila svakojakog alata kako bi stvarao umetnost, već je kadar da sa par alatki stvori remek delo. Kao i svaki drugi alat, ukoliko ne znate da rukujete njime, iako je možda najbolji na svetu, uopšte neće poslužiti svojoj svrsi. Svaki dobar alat iskovan je u istom izvoru. Alati kojima se ja služim su tai či (Tai Chi), veština spontanog kruga, i čuan (Yi Quan), ali to mogu biti i druge lepe veštine koje oplemenjuju čoveka kao što su muzika, ples, slikarstvo… Jednostavno, budite srećni što vam se pružila prilika da učite i neka vaš rad bude iskren i od srca. Tek tada ćete znati kako da poštujete mogućnost koja vam se pružila odakle će se dalje, spontano, roditi i vaša disciplina kao i volja, tako da vam nikada neće biti teško da radite. Posvetite svoj rad i nesebično pružajte drugima znanje koje ste stekli. Gajite veliko poštovanje prema ljudima koji su svetlost prenosili kroz vekove i održali pravo znanje sve do naših dana, bez obzira na okolnosti u kojima su živeli. Lako je raditi sa ljudima koji to žele, ali posvetite u mislima ljubav i mir ljudima koji vas ne razumeju, pa možda zbog toga čak i kritikuju ili osuđuju. Dajte se nesebično u tome što radite, ali ne očekujte niti iščekujte rezultate. Neka vaš rad bude posvećen od srca.

Mnogi ljudi se trude, možda čak u ovom trenutku idu i pogrešnim putem. Nemojte im nametati svoje mišljenje niti ih osuđujte, poštujte ih i dozvolite im da sami steknu uvid, budite ni za, ni protiv. Ako ste iskreni u tome šta radite, rezultati ne mogu da izostanu. Vaša promena će biti primer koji će i drugi rado da slede i to spontano. Svako iskren dobija mnogo više nego što bi on to sam mogao i da zamisli. Neka se stvari dešavaju spontano, kao što i cvet sam iznikne iz semena. Vi samo zalivajte cvet. Kada dođe vreme za to, seme cveta, vetar će bez napora da ga rasprši po livadi. Neka vaš um bude kao um učenika koji je kao list belog papira po kojem tek treba da se piše. Onaj ko ima previše svojih ideja nema šta da nauči pošto se već predstavlja kao znalac.

Ako ste iskreni u tome šta radite, rezultati ne mogu da izostanu. Vaša promena će biti primer koji će i drugi rado da slede i to spontano

Put koji počinje srećom

„Neka se stvari dešavaju spontano, kao što i cvet sam iznikne iz semena. Vi samo zalivajte cvet“

Na kraju, ovo naše putovanje, završio bih rečima koje je učitelj moga oca njemu uputio, evo sada već ima skoro pola veka od tada, „vežbaj i telo će ti samo davati odgovore“. Iskreno poštujući, moj otac je sledio te jednostavne reči i postigao, kako i sam kaže, mnogo više nego što je mogao i da zamisli. Mnogo puta iste reči su i meni bile upućene. Verujem da tradicionalni koncept učitelj i učenik ne postoji na način kako to mnogi doživljavaju. Učitelj nije superčovek, već je, naprotiv, svojom iskrenošću i posvećenošću, radom i trudom spoznao deo beskonačnog znanja i njegova dalja uloga je da osvetljava put drugim ljudima koji su dovoljno hrabri da kroče na stazu srca. Sam učitelj ne pruža nešto što učenik nema i sam, već je učenik samo u tom trenutku nesvestan toga zbog gomile misaonih procesa kojima se bavi i sa kojima se poistovećuje, te mu je neko potreban kako bi mu osvetlio put. Znanje ne pripada ni učitelju ni učeniku, pošto je znanje bilo tu i pre njih, a biće tu i posle njih. Znanje im je samo omogućilo da uvide i spoznaju celinu. Svako ko veliča i poredi svoje znanje sa drugima, zasigurno ne zna baš ništa. U ovom trenutku, naše putovanje se ovde završava kako bi možda upravo započelo neko novo. Malo bi bilo reći hvala na vašem vremenu koje ste odvojili da biste pročitali ovaj tekst i učinili me srećnim. Možda je upravo toliko vremena i truda potrebno da biste i nekog drugog učinili srećnim. 

„Neka vaš um bude kao um učenika koji je kao list belog papira po kojem tek treba da se piše. Onaj ko ima previše svojih ideja nema šta da nauči pošto se već predstavlja kao znalac”

• Tekst objavljen u januarskom broju magazina Sensa 2016. godine

VAŽNOST CENTRIRANJA I UKORENJIVANJA KROZ VEŽBANJE I U ŽIVOTU

Prvi koraci

Pisanje ovog posta započeću pričom o pokretu kao ogledalu našeg intelektualnog, emotivnog i duhovnog stanja, te o ulozi tela kao oruđa za ostvarivanje i razvijanje harmonije među njima. Ako želimo da učimo iz pokreta, kako da utičemo na poboljšanje kvaliteta života i razvijanja prirodnih sposobnosti uma i tela, naša prva lekcija bi trebalo da bude usmerena ka razumevanju centriranja i ukorenjivanja, te njihovoj važnosti po zdravlje čoveka.

Centriranje i ukorenjivanje su osnova svakoj vrsti pokreta, kao što je za zidanje stabilne kuće potreban čvrst temelj. Da bismo bolje razumeli međusobni odnos pokreta, emocija i funkcija mozga krenućemo od početka. Prvo upoznavanje i istraživanje našeg okruženja, kroz pokret, započinjemo puzanjem. Osim što kroz puzanje sa podignutom glavom beba, naizmeničnim unakrsnim pokretima kukova i ramena, jača i stabilizuje mišiće koji drže kičmeni stub, što će joj kasnije poslužiti za stabilizaciju kada se uspravi na dve noge, ona razvija unutrašnji osećaj centralne linije koja će kasnije, a i tokom celog života, mozgu poslužiti kao referenca za odnos i komunikaciju tela i elemenata koji se nalaze u prostoru, kao na primer: šta je gore levo u odnosu na telo. Isti unakrsni pokret kukova i ramena koristimo i prilikom hodanja, što znači da tokom igre još u ranom razvoju, stvaramo fizičku inteligenciju kroz veštinu razvijanja detaljnih mapa pokreta koje dalje utiču na naš mentalni i kognitivni napredak. Mozak funkcioniše kao strujno kolo, gde se gotovo ni jedan proces ne dešava u samo jednoj oblasti. Primer, gde mozak u samo jednom koraku usklađuje rad oko dve stotine mišića kako bismo ostali uspravni tokom hodanja, govori samo o tome kako se iza jednostavne reči kao što je pokret skriva mnoštvo složenih procesa, kojih najčešće nismo ni svesni pošto se odvijaju automatski.

Mozak = bezbednost

Automatske reakcije i uticaj pokreta na energetsko, emotivno i intelektualno stanje čoveka

Glavni prioritet za mozak je bezbednost. Kod fizičkog narušavanja simetrije tela, usled vrste posla koji obavljamo, bez obzira da li je reč o poslu koji zahteva previše sedenja, ili pak, sa druge strane, previše stajanja, gubitak centralne linije tela mozak kompenzuje tako što mišići koji nose poziciju gube svoju funkciju usled neprirodnog položaja tela, a mozak naknadno tu funkciju dodeljuje mišićima kojima to nije uloga. Jedan od primera: usled skraćenja mišića donjeg dela leđa, abdominalni mišići automatski gube svoju funkciju i u velikoj meri se izdužuju i slabe, što dalje vodi izbacivanju ramena iz simetrije unazad. Da bi telo ostalo uspravno, mozak vrši kompenzaciju i povlači ramena i glavu unapred. Rezultat su blokirani vrat i prevelika napetost u grudnom delu, što dalje može da bude uzrok oslabljenog protoka krvi i kiseonika do mozga i nepravilne komunikacije između mozga i tela usled blokiranog vrata, kao i uzrok problema sa disanjem, srcem i visokim krvnim pritiskom, usled tenzije i podizanja težišta u gornji deo tela. Asimetrija takođe može izazvati, u boljem slučaju, unutrašnji osećaj nelagode usled nepravilne pozicije tela. Primetićete da neki ljudi kada sede ne mogu da ostanu mirni nego se stalno pomeraju. To se dešava iz razloga što mozak neprekidno traži odgovarajući položaj tela kako bi centrirao poziciju da ne bismo unosili previše fizičkog napora i trošili previše energije tokom sedenja. Čest primer prethodno navedenog slučaja mogu da budu i deca za koju kažu da su hiperaktivna, odnosno kojoj značajno opada pažnja tokom učenja. Kao što sam već rekao, prioritet za mozak je bezbednost, tako da on svoju glavnu aktivnost kod takvih slučajeva usmerava na automatsko centriranje pozicije, što dalje znači da za učenje ulaže podeljenu pažnju i jako malo energije. Gori slučaj predstavlja razvijanje unutrašnjeg osećaja nedostatka u odnosu na druge ljude, usled konstantne pažnje mozga posvećene ispravljanju asimetrije, što kasnije može da predstavlja uzrok nizu drugih problema psihičke i emocionalne prirode. Naš gravitacioni centar tela, koji se nalazi ispod

pupka, na osnovu kojeg mozak prilagođava svaku vrstu pokreta u odnosu na gravitacioni centar Zemlje je ujedno i naš energetski centar tela, kao i centar u kojem fizički dolazi do pretvaranja elemenata Zemlje, kao što su hrana i voda, u energiju potrebnu telu za prirodno funkcionisanje.

Kao što veliki stres, emotivni problemi i psihički šok mogu da utiču na fizičko telo i dovedu do rušenja simetrije zglobova, tako i pravilan pokret, ukorenjen i centriran, može da utiče na opravljanje i regeneraciju našeg energetskog, psihičkog i emotivnog bića. Na primer, kod patogenih emocija kao što su depresija ili tuga, dolazi do kolapsa: yin princip. Pozicija tela pada, što izgleda kao da je zemlja vuče na dole. Emocionalni kolaps dovodi do toga da se telo energetski ponaša kao „bušna kofa“ u koju želimo da sipamo vodu, a ona umesto da se zadrži, curi kroz mnoštvo rupa. Drugi primer su ljudi puni besa kod kojih se težište, kao i energija, podižu na gore: yang princip. Dizanje energije na gore blokira energiju u delu grudi, ramena, vrata i glave. Usled energetskog naboja, takvi ljudi, crvene u licu, teško dišu… Gornji deo tela je kao kotao pod pritiskom, što predstavlja jedan zatvoren i blokiran sistem u kojem ne dolazi do razmene energije i informacija između tela i prostora u kojem se telo nalazi.

Kroz pravilno razumevanje pokreta ukorenjujemo i centriramo poziciju tela, ne samo fizički, već to činimo i energetski, emocionalno i mentalno. Kao što psiholog može da pomogne osobi tražeći problem po vremenskoj liniji, tako joj se može pomoći delujući na prostornu arhitekturu, usled čega joj na taj način vraćamo harmoniju, u odnosu na sile koje nas okružuju, kroz pravilnu simetriju zglobova. Pravilna simetrija tela obezbeđuje pravilne funkcije tela. Naše intelektualno znanje i kreativnost takođe teže ukorenjivanju i centriranju. U suprotnom, primer su mnogi talentovani ljudi, bilo da je reč o naučnicima, slikarima, kompozitorima i drugima, koji su kroz stvaralaštvo postajali jedno sa svojim delom, te tako probijali granicu prostora i vremena, što je kod mnogih, nakon što bi se vraćali svakodnevici, za posledicu imalo velike emocionalne patnje i padove. Misli i kreativnost takvih ljudi su često išli ispred njihovog vremena. Kako savremenici nisu mogli da razumeju njih, tako ni oni sami nisu mogli da razumeju svet i vreme u kojem su živeli. Znanju je takođe potrebno „sidro“, kako bismo se uistinu posvetili i bili oruđe u njegovoj službi, te tako svoj rad i napore usmerili u službu drugih ljudi i sveta u kojem živimo. Nasuprot tome, znanje ne pripada nikom pojedinačno, te tako ono nikako ne bi trebalo da se doživljava kao lična svojina.

Dakle, način na koji se telo pokreće daje mnoštvo informacija o trenutnom duhovnom, energetskom, emotivnom i mentalnom stanju osobe. Možemo reći da slobodno i opušteno telo u pokretu ili mirovanju oslikava unutrašnji mir koji čini da konflikt između intelekta i osećanja sve više bledi, a vitalni sistemi tela, kao što su, recimo, disanje, cirkulacija krvi i vitalne životne sile, kao i svi drugi koji su uključeni u čudo života, deluju slobodno i u potpunosti prirodno unutar tela. Harmonija uma i osećaja zajedno čine razumevanje i razlikovanje onoga što je bitno od onoga što je prolazno i nije bitno, a što je ujedno i štetno za naše postojanje, te tako, sa jedne strane, razvijamo prirodnu zaštitu od uticaja svakodnevne izloženosti medijima, kao i okruženosti ljudima koji nam svojim neznanjem, svesno ili nesvesno, serviraju odnosno izlažu u beskonačnim krugovima iste priče, šireći tako nemir oko sebe, dok, sa druge strane, harmonija dovodi do širenja i komunikacije čoveka sa finim vibracijama koje u bezbrojnim kombinacijama čine sam život koji nas okružuje, bilo da je reč o drveću, vazduhu, vodi, ili nekom drugom elementu, te tako dolazi do razumevanja jedinstva čoveka i svega što je od istog izvora.

Čovek i Zemlja nisu 2 – ukorenjivanje

Priča o povezanosti trebala bi da započne stopalima koja ujedno čine i prvu komunikaiju između čoveka i Zemlje. U vremenu u kojem živimo, prava je retkost da se pročita ili čuje o upotrebi stopala kao temelju svakoj vrsti pokreta, ili o komunikaciji stopala sa Zemljom, dok je već hiljadama godina unazad, gotovo svim starim narodima bila poznata važnost komunikacije čoveka i Zemlje preko stopala. Na primer, dešavalo se da u vremenu kada nije bila moguća komunikacija među njima, stari narodi, od severnoameričkih i južnoameričkih Indijanaca, pa sve preko afričkih plemena, Aboridžina, naroda Dalekog Istoka, ljudi sa severa, pa i našeg naroda gde se tradicionalno igra kolo, imaju sličnu vrstu plesa u kojoj su stopalima stvarali vibraciju i komunikaciju između čoveka i Zemlje. Donedavno su i materijali od kojih su pravljeni odeća i obuća bili prirodni i provodljivi, dok su sada sve više zastupljeni sintetički i plastični materijali, a paralelno se javlja i sve veća potreba ljudi da što veće površine zemlje pokrivaju betonom, naročito u velikim gradovima. Nivo svesti većine ljudi je ujedno i slika vremena u kojem živimo. Dakle, stopala čine tri luka na kojima je oslonjena kompletna težina tela, što znači da je neophodno zglobovima omogućiti da po principu poluga uzajamno sarađuju kako bi u elsatičnosti tokom pokreta ostali slobodni i pokretljivi, te na taj način prirodno raspoređivali težinu tela u stopala, što im i jeste osnovna namena. Zamislite kako bi to izgledalo kad biste želeli da poređate deset kockica, jednu na drugu. Ako bi težište svake od kockica bilo u ravni, mogli bismo zasigurno da ih naređamo i više, dok bi, sa druge strane, odstupanje težišta u odnosu jedne kockice na drugu, ubrzo dovelo do urušavanja, usled opterećenja nastalog nepravilnom

simetrijom. Isti princip možemo primetiti i u gradnji, gde čvrst temelj obezbeđuje stabilnu građevinu, isto kao što i pravilna pozicija stopala pruža stabilnu osnovu za dobro centriranu simetriju tela. Tako bi, posmatrajući telo spreda, zglobovi trebalo da budu povezani pod uglom od 90 stepeni. Ujedno, kada je težina tela mentalno i fizički centrirana (potopljena) u stopalima, onda se aktivira akupunkturna tačka yongquan, prva tačka na meridijanu bubrega, smeštena na centru stopala, koju u Kini još nazivaju i izvorom, zbog mogućnosti da se bolesna energija koja je nakupljena u telu, kroz ovu tačku i isprazni u zemlju.

Pravilno postavljeni uglovi između stopala, skočnog zgloba, kolena i kukova, u mirovanju, ili pokretu, čine da se, nakon nekog vremena vežbanja, ovaj odnos razume kroz praksu, što nam dalje omogućava da zglobovi nogu ostanu povezani, a ujedno i opušteni kroz elastičnost, a da ne budu pod tenzijom, niti opterećeni težinom gornje polovine tela. Trouglovi između zglobova daju ogromnu stabilnost i povezuju stopala sa Zemljom, što je u starim priručnicima predstavljeno simbolički najstabilnijim i najgušćim geometrijskim oblikom, kvadratom, simbolom Zemlje. Kada se kroz praksu razvije tačka mira, polako dolazi do „ukorenjivanja“ donje polovine tela, tako što, putem aktivnosti namere i osećaja, stopalima dodirujemo Zemlju, gde, ukoliko je sve na svom mestu, telo preko stopala prima električni impuls negativno nabijenih slobodnih elektrona, prisutnih u neograničenim količinama na površini Zemlje, a koji dalje, prirodnim putem, neutrališu pozitivno nabijene elektrone koji, opet, sa svoje strane, sprečavaju regeneraciju i ozdravljenje tela.

Centriranje – osnova svakog pokreta

Kada je donja polovina tela ukorenjena, dobijamo stabilnu osnovu na kojoj ćemo da centriramo osu gornje polovine tela, kako bi njihov međusobni odnos činio harmoniju. Težinu gornje polovine tela nose butine, listovi i stopala, što oslobađa kukove tenzije i deluje, tako da repni deo kičme visi nadole, opušteno, pod silom zemljine teže. Da bismo dalje oslobodili kičmu i stabilizovali unutrašnje mišiće koji nose poziciju, bradu lagano pritisnemo nadole što dalje vodi osećaju, kao da vrhom glave nešto podupiremo naviše, ili kao da je vrh glave okačen za tavanicu, dok svi zglobovi slobodno vise naniže. Na taj način stabilizujemo i centriramo osu, tako da su svi pršljenovi između vrha glave i repnog dela blago izduženi. Kada vrh glave „nosi“ poziciju, prostor između pršljenova, sve do repnog dela kičme, je izdužen slično kao kada bismo sa dva prsta uhvatili jedan kraj kanapa i pustili drugi kraj da slobodno visi nadole. Tek ako bismo mehanički uticali na kanap, napravio bi se ugao koji bi ga sprečavao da slobodno visi naniže. Isto se dešava i sa pozicijom kičme kada je mišići usled nepravilne pozicije vuku u stranu, izazivajući tako neprirodno opterećenje. Bilo kakvo naginjanje ose van centra, dovodi do toga da mozak aktivira napetost određenih mišića kako bi telo održavao u uspravnom položaju tokom pokreta, što dodatno crpi i troši energiju tela. Kada su akupunkturne tačke, baihui, koja se

nalazi na vrhu glave, i huiyin, koja se nalazi u oblasti perineuma, u ravni, onda je pozicija tela centrirana a svi zglobovi od vrha glave do stopala su „otvoreni“. Mišići su tokom pokreta ili mirovanja opušteni i samo slede pokret, dok se zglobovi i vezivna tkiva kreću kao „okvir“. Onemogućavanje i ometanje slobodnog, prirodnog disanja, onda kada to neki zglob ili mišić spreče, samo je pokazatelj da u telu ima tenzije usled nepravilne simetrije pozicije.

Kada se stvari o kojima je dosada bilo reči postave na svoje mesto, telo počinje da koristi već postojeću prirodnu inteligenciju kako bi opravilo nastalu štetu. Nije dovoljno vežbati samo određeni niz pokreta, već je potrebno razumeti značaj jedinstva kao osnovni uslov, što predstavlja ideju kruga u pokretu. O ideji kruga i uslovima razvijanja jedinstva i komunikacije između mozga, nervnog sistema i tela, kao i o tome kako upotrebljavati osećaj u razvijanju hunyuanli, sile šest pravaca, tj. ravnomernog širenja i skupljanja, kao osnovi svakog pokreta biće reči u nekom od narednih tekstova.

U ovom tekstu opisana je osnova koja čini istu bazu, i za terapeutski, i za borilački deo veštine, a u želji da se što bolje razume odnos i jedinstvo između pokreta, emocija, prirodne inteligencije, kruženja vitalne životne sile i sveta koji nas okružuje.

Lektura: Katarina Komadinić

Ilustracije: Biljana Janković

ŽIVOT JE POKRET

Da bismo razumeli uticaj pokreta na psihičko i fizičko zdravlje čoveka, moramo prvo da shvatimo uzajamnu povezanost čoveka i univerzuma, odnos manjeg izvora energije koji teži da se sjedini sa većim, kao kap vode koja čini jedan delić okeana. U osnovi svakog pokreta se krije večna igra širenja i skupljanja, dve suprotnosti koje svojim preplitanjem u harmoniji čine pulsaciju. Pulsacija  predstavlja sam ritam života gde, kao i u filharmoniji pod dirigentskom palicom, učestvuje mnoštvo instrumenata koji stvaraju predivnu i jedinstvenu melodiju. Nasuprot tome, dovoljno je da jedan instrument naruši harmoniju celokupnog orkestra, gde se slikovito prikazuje kako uticaj jednog problema može da naruši kompletno zdravlje čoveka.

 *Tekst objavljen u novembarskom broju magazina Sensa 2015. godine

* Fotografije načinila: Slađana Stanković 2011. godine

Harmonija kretanja dve suprotne sile u prirodi kao što su smena dana i noći, toplote i hladnoće, samo su neki od primera koje posmatranjem možemo videti u svemu, a koji su naveli filozofa Fu Hija da još negde oko 2000. p.n.e. postavi teoriju o jin i jang energijama. Odlike jang energije su kretanje i spoljna centrifugalna sila, muški (+) princip, dok su odlike jin energije mirovanje i unutrašnja centripetalna sila, ženski (-) princip. Prema jednoj staroj legendi sve je bilo tama. Prošli su milioni godina nakon što se odjednom pojavila svetlost, vuđi – iskonska sila univerzuma. Nakon toga, iz vuđija nastaju dve suprotne sile jin i jang, koje, kada su se pokrenule, u svom beskonačnom prožimanju i dualizmu, stvaraju harmoniju svega postojećeg, taiđi. Jedan lep primer dualizma i preplitanja energija u prirodi može biti sunce, koje u podne u svom zenitu toplote i svetlosti, istovremeno predstavlja i početak sutona. Kada kretanje jin i jang posmatramo dvodimenzionalno, videćemo ih u njihovom kruženju, obmotavaju se, dok ćemo ove sile, posmatrajući ih u tri dimenzije, videti kao kretanje spirale. Manifestaciju spiralnog kretanja možemo videti u mnogim elementima prirode, od galaksija u svemiru, do tornada i nekih drugih oluja, oblika morskih školjki, čak i u sitnim spiralama naše DNK, gde se vidi isti princip.

Jedinstvo čoveka i univerzuma

Sve što su veliki ljudi otkrili posmatranjem i ostavili iza sebe, u dobru, generacijama koje dolaze, nauka je počela da dokazuje početkom prošlog veka. Maks Plank, jedan od začetnika kvantne fizike, utvrdio je eksperimentima da prazan prostor vrvi od aktivnosti. Kvantni fizičari su taj prazan prostor nazvali polje nulte tačke (vuđi). Energija nulte tačke je potencijalna virtualna energija koja ispunjava univerzum, beskonačna sila i inteligencija, sveprisutna, koja nema ni oblik ni frekvenciju, koja u sebi ima sav potencijal i znanja svih frekvencija, potrebnih za stvaranje savršenstva opšte kreacije. Pulsacija, ili talas, osnovna je karakteristika polja nulte tačke. Neprekidan ciklus konekcije čoveka i polja se dešava preko uma i osećaja, preko tela kroz pokret, preko disanja i prisutnosti, širenja i skupljanja, što predstavlja pulsaciju uma i tela. To je konekcija i jedinstvo čoveka i univerzuma.

Lako je pričati o harmoniji i jedinstvu, ali jako mali broj ljudi stvori uslove da kroz svoj svakodnevni i iskreni rad na sebi spozna dublje znanje. Rad na sebi nije igra, već odgovorno zahteva čoveka u potpunosti, naročito važi za one ljude koji su svojim načinom razmišljanja i svakodnevnim navikama stvorili sebi problem. Veliki problem leži u odsutnosti uma čoveka koji kroz filter svog ega provlači svaku ideju, utisak i impresiju i tako sebe razdvaja od ritma pulsacije života. Svaki dan je mogućnost za nove promene, kada biramo da li ćemo da kultivišemo svoju silu ili svoje slabosti, da li ćemo da razvijamo svoje znanje i kreativnost, ili ćemo pogrešnim navikama da hranimo svoje neznanje. Sredina ne postoji. Jedno je šta čovek misli o sebi, a drugo je šta on zaista jeste. Kao što smo već rekli, neprekidan ciklus konekcije čoveka i polja se dešava preko uma i osećaja, preko tela kroz pokret, tako da je pokret tela kao otvorena knjiga, govori o trenutnim mogućnostima i slabostima čoveka, više nego što bi to moglo da se izrazi sa hiljadu reči.

Život je reka koja teče

Jedna mudra izreka kaže: „Život je pokret“, teče slobodno kao reka.

Mentalno-emocionalne blokade izazvane stresom, ili nekom drugom traumom, prikazuju se kao kruta blokirana tela, koja se kroz pokret doslovno bore sa silama koje nas okružuju, umesto da budu u harmoniji sa njima. Teški pokreti puni zaustavljanja pokazuju odsutnost i razdvojenost tela od uma, što dalje vodi ka rušenju prirodne simetrije tela koje, nakon nekog vremena, sve više pokazuje znake opterećenja kao što su slabija cirkulacija, kraće disanje, bolovi u telu različite prirode, depresije, anksioznosti i mnoga druga loša emocionalna stanja. Za primer slobodnog pokreta tela, u harmoniji sa silama koje nas okružuju, uzećemo pticu koja kada bi se kretala teško, kao što to većina ljudi čini, nikada ne bi poletela. Jedna mudra izreka kaže: „Život je pokret“, što znači da je život večno nov, teče slobodno kao reka, ali kada bi se tok reke zaustavio, nastala bi beživotna bara. Samo ponavljanje forme nekog pokreta neće dati skoro nikakve rezultate po zdravlje čoveka. Da bismo izbegli mehaničko ponavljanje pokreta, potrebno je da pomoću našeg osećaja, vođenog prisutnim umom, damo pokretu život kako bi se telo kretalo u harmoniji sa silama koje nas okružuju. Nasuprot tome, slobodan pokret je pun života. Energija, cirkulacija krvi, disanje kao i svaka ćelija pulsiraju ritmom života, ukazujući na prisutan, stabilan um, dobro povezan sa telom. Taiđi kod čoveka predstavlja izbalansiran odnos između „yi” namere uma koja je u Kini, još u davna vremena, simbolički prikazana kao majmun, pritom poredeći haos izazvan neprekidnim misaonim tokom sa majmunom koji stalno skače sa grane na granu, i „xin” emocionalnim umom, prikazanim kao konj, predstavljajući pritom snažnu ali ujedno i veoma stabilnu životinju.

Kroz san, um i telo se odmaraju i obnavljaju energiju izgubljenu tokom dana. Tada moždani talasi rade na frekvenciji između sedam i osam Hz. Interesantno je da se um i telo oporavljaju tokom sna, pošto je san jedino stanje svesti, kada ne postoji personifikacija svog ličnog ja, a naučnici su kroz brojna istraživanja otkrili i da najčešća geomagnetna frekvencija zemlje iznosi oko sedam – osam Hz i da odgovara životu svih živih bića.

Čitavo naše telo je napravljeno kao savršeni, fino usklađeni, osećajni receptor za prikupljanje informacija. Svaki delić naše kože ima receptore za dodir, pritisak, toplotu i hladnoću, bol, položaj i kretanje tela u odnosu na gravitacionu silu Zemlje. Pokret tela u prostoru šalje niz informacija i impulsa prema mozgu, obaveštavajući ga o svim promenama položaja tela, a naročito o poziciji glave u prostoru. Svako kretanje je senzorno motorički doživljaj koji je povezan sa ličnim razumevanjem okoline i fizičkog sveta iz kojeg učimo. Prvo naše stvarno upoznavanje sa svetom koji nas okružuje počinjemo pokretom, odnosno puzanjem. Cela struktura mozga je neraskidivo povezana sa mehanizmom kretanja tela, a mreže neurona jačaju, rastu i šire se, zahvaljujući pokretu i učenju, a ne sedenju ili ležanju.

Pokret je vibracija, odnosno delovanje koje nastaje kao rezultat prilagođavanja mozga frekvencijama kojima je telo izloženo u određenoj situaciji. Naše telo služi za kreativnu manifestaciju naših misli u materijalnom svetu. Odsutan um deluje kao auto-pilot koji upija sve iz okruženja, čineći reakciju tela u datom momentu automatskim doživljajem nekog od emotivnih stanja, kao recimo što svakodnevna medijska izloženost sve većeg broja ljudi pričama o bolestima koje će da unište čovečanstvo, priča o ekonomskim krizama, ratovima, kriminalu, klimatskim promenama itd., stvaraju jednu inteligentnu frekvenciju haosa, koju većina ljudi nesvesno hrani svojim mislima i pričama, pružajući joj plodno tle da se sve više širi i jača.

Pokret usklađuje um i srce

Neprekidan ciklus konekcije čoveka i polja se dešava preko uma i osećaja.

Kada počnemo lično da doživljavamo i sebično prisvajamo ljude, predmete i događaje, okrećemo leđa večnoj ljubavi iz koje smo nastali i onda naše telo, kao fino podešeni instrument pomoću kojeg učimo sve više teži jednoj od dualnih sila (bes, mržnja i drugo kao jang princip, ili, psihofizički kolaps, stanje depresije kao jin princip) zaboravljajući svoje poreklo. Znanje leži u ljubavi, a sama ljubav jeste jedinstvo sa svime. Pokret je samo fini instrument kojim usklađujemo naš um i srce sa beskonačnom pulsacijom života. Onaj ko ovo razume pomiriće se sa sobom i zahvaliti svima koji su mu kroz razne događaje u životu pružili mogućnost da uči, i zamoliće za oproštaj zbog svog neznanja.

Pulsacija je kada se telo i univerzum kreću istim ritmom, istovremeno se šireći i skupljajući u svim pravcima kao balon koji se u svakom trenutku ravnomerno širi prilikom naduvavanja. Da bi se to desilo, potrebno je da se prvo uspostavi red u umu, kako bi bio u stanju da uz pomoć osećaja oslobodi telo tenzije i povrati prirodnu simetriju zglobova. Kada se to desi spremni smo da napravimo korak dalje i koristimo telo kao fini receptor za dekodiranje sve finijih frekvencija u prostoru. Osećanjem sve finijih frekvencija mozak uči da dekodira i pomoću osećaja proizvede što veći spektar rezonance tela u kretanju, od ekstremne relaksacije do ekstremne brzine. Iz gore navedenog, možemo zaključiti da se osnovna rezonanca pokreta može koristiti, kako u terapeutske svrhe, tako i za postizanje što boljih rezultata u sportu ili u nekoj veštini. Fizički trening predstavlja samo jedan smer sile, tenziju, što znači da nema pulsacije. Kroz takav trening, uvežbavanjem tela ruši se prirodna simetrija, zglobovi su pod sve većim opterećenjem i zbog intenziteta treninga jako brzo popuštaju i tako nastaju povrede. Kako nema osećaja u pokretu, mišići se bore da telo održe uspravnim, što jako brzo dovodi do tenzije i anaerobnog treninga u kojem telo ostaje bez kiseonika, što srce nadoknađuje svojim sve bržim otkucajima, čak i do sto šezdeset otkucaja u minuti. Nakon takvog treninga, telu je potrebno veoma mnogo vremena da bi se oporavilo. Rezultat toga je prosečan „vek“ sportiste na Zapadu od tridesetak godina starosti, dok na Istoku nije retkost videti ljude u poodmaklim godinama kako aktivno treniraju i uče iz pokreta. Pravilan pokret neguje sam koren života pa tako od njega mogu imati koristi svi, kako oni koji žele da poboljšaju kvalitet svog života, tako i oni koji se bave sportom ili nekom veštinom. Jedan princip je u svemu i sve je u jednom principu, tako da učenje treba da počne od jednostavnih, a istovremeno mudrih pokreta, dostupnih svima, a naročito ljudima koji već imaju problem i nemaju vremena da izučavaju komplikovane sisteme i vežbe.

Trudio sam se da svojim skromnim znanjem napišem ovaj tekst u želji da doprinesem u dobru ljudima i posvećujem ga svom ocu i svim učiteljima koji su svojim nesebičnim radom održali svetlost u ovom našem lepom svetu kao i onima koji su to nekada činili.